KOMENTAR: Migranti i opljačkana baština

KAD se malo bolje razmisli, svi oni silni migranti iz Afrike, delova Azije i drugih manje razvijenih regiona sveta možda imaju etički utemeljene razloge što hrle baš u London, Berlin i Pariz. Tamo se, mnogima od njih, nalazi deo nacionalnog blaga. Pa kud će čovek, nego svoj svome.

Ako bi se sudilo po baštini, ispada da je madagaskarski narod Sakalava živeo nedaleko od pariske Trijumfalne kapije, da su naivci iz Konga, Ruande i Burundija stvarali nadomak Briselske berze, a Nigerijci svoje Beninske bronze kovali nasred Trafalgar skvera.

Vekovima su kolonijalne sile odvlačile silna bogatstva iz sebi potčinjenih oblasti. Dovodili su jeftinu radnu snagu, odnosili rude, ali i kulturno nasleđe. Krcati su holandski, francuski, belgijski i britanski muzeji totemima, skulpturama i originalnim delima iz domorodačkih kultura, čime su mnogi narodi iz dalekog sveta ostali bez važnih svedočanstava nastanka i razvijanja njihove civilizacije.

Nisu umetnine i artefakta dovlačeni samo kolonijalnim putem, direktnom pljačkom i otimanjem, već su se u to uplele i druge perfidne radnje. Tako je ondašnji britanski ambasador u Otomanskom carstvu lord Elgin početkom 19. veka izdejstvovao firman kojim su mu osvajači Grčke dozvolili da “mrtav ladan” odnese tuđu baštinu u vidu 75 metara frizova, 15 metopa i čak 17 figura sa zabata iz Akropolja, koje Atina bezuspešno decenijama pokušava da povrati od onih koji se “prave Englezi”.

Sunarodnici lorda Elgina pozivaju se na zakon koji im, eto, zabanjuje da sa svoje teritorije otuđuju već otuđena tuđa kulturna dobra. Bi oni, ali ne daju paragrafi. Potrebni su novi zakoni, poput onih nedavno usvojenih u Francuskoj i Belgiji, kojima se naredilo da se poštuje zakon. Britanci ga još nemaju. Pa će se sad, polako, tamo gde zakona ima, komad po komad, baština da bude vraćana, izvesno, brzinom i količinom mnogo manjom i neznatnijom od one kojom je odnošena.