DOK u jednom delu Evrope radni dan završava posle nešto više od sedam sati, u drugom se redovno prelazi osam, a ponegde se ide i znatno preko toga.
Foto: Photo by Israel Andrade on Unsplash
Razlike nove liste otkrivaju kako funkcionišu ekonomije, tržišta rada i svakodnevni život miliona ljudi – a Srbija se nalazi na strani onih koji rade duže od evropskog proseka.
Prema podacima o stvarnom radnom vremenu u Evropi, prosečna radna nedelja u Evropskoj uniji iznosi oko 35,9 sati.
Ipak, iz tog proseka se ne vide ogromne razlike između zemalja, jer se u nekim državama radi manje od 32 sata nedeljno, do kod drugih radno vreme prelazi 40 sati.
Srbija se nalazi na trećem mestu, u grupi sa najdužim radnim nedeljama.
Radi se oko 40 sati nedeljno, što je znatno iznad proseka i praktično znači puno radno vreme bez mnogo prostora za skraćene modele rada koji su u zapadnoj Evropi sve češći.
Zemlje sa najdužim i najkraćim radnim nedeljama
Na samom vrhu po dužini radne nedelje nalaze se Turska, Bosna i Hercegovina i Srbija. U Turskoj se radi u proseku preko 42 sata nedeljno, u BiH oko 40,9, a u Srbiji oko 40,6 sati. Ove brojke znače da se u praksi često radi više od osam sati dnevno tokom pet radnih dana.
Odmah iza njih su Grčka, Severna Makedonija i Bugarska, koje takođe beleže relativno duge radne nedelje.
Interesantno je da se u ovoj grupi uglavnom nalaze balkanske i jugoistočne evropske zemlje, što ukazuje na regionalni obrazac.
Na suprotnom kraju liste je Holandija, sa oko 31,9 sati nedeljno.
Tamo je rad sa skraćenim radnim vremenom izuzetno rasprostranjen i čini skoro polovinu ukupne zaposlenosti, što značajno spušta prosek.
Slede Nemačka, Danska i Norveška, gde se takođe radi oko 33 do 34 sata nedeljno, kao i Austrija, Belgija i Finska, koje su sve ispod ili oko granice od 35 sati.
Razlika između najkraće i najduže radne nedelje u Evropi tako dostiže više od deset sati – kao čitav dodatni radni dan.
Zašto postoje ovako velike razlike i šta to govori o Srbiji
Ključni razlozi za razlike u radnom vremenu ne leže samo u zakonima, već u strukturi ekonomije i načina na koji tržište rada funkcioniše.
U zemljama zapadne i severne Evrope veći je udeo rada sa skraćenim radnim vremenom, ali i bolja produktivnost po satu rada, što omogućava da se isti ekonomski rezultat postigne za manje radnih sati.
U Srbiji i delu regiona situacija je drugačija.
Rad sa nepunim radnim vremenom je manje zastupljen, a struktura zaposlenosti više je oslonjena na sektore u kojima je potrebno više radnih sati da bi se ostvario isti učinak.
U okviru svake zemlje postoje velike razlike – pojedini sektori, poput poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, kao i određenih menadžerskih i terenskih poslova, imaju značajno duže radne nedelje od proseka.
Nasuprot tome, administrativni i uslužni poslovi često imaju kraće radno vreme, prenosi “Juronjuz”.
Koliko se radi u Rusiji
Prema podacima ruske statističke službe Rostat, prosečna dužina radnog dana u prvom kvartalu 2026. godine iznosila je 7,66 sati.
To predstavlja porast od oko 1,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Ovaj rast radnog vremena tumači se kao odraz napetosti na tržištu rada.
Ruski poslodavci i dalje se suočavaju sa nedostatkom radne snage i visokom potražnjom za radnicima u brojnim sektorima.
U uslovima niske nezaposlenosti, kompanije se sve ređe odlučuju za nova zapošljavanja, pa se opterećenje sve više prenosi na postojeće radnike.
Istovremeno, kao kompenzacija za veći obim posla, zaposlenima se nude i više plate.
(RT Balkan)