“KOJA DRŽAVNOST? PA SRBI BILI DO JUČE!”: Anti-srpska politika u suštini postojanja današnje Crne Gore

Državni simboli današnje Crne Gore, zastava “rankuša” sa očerupanom kokoškom umesto dvoglavog orla, koju je crnogorska skupština usvojila na insistiranje pro-ustaškog političara Ranka Krivokapića, nikada nisu prihvaćeni od strane srpskog naroda. Nije prihvaćena ni “svijetla majska zora”, krivotvorena narodna pesma od strane ustaše Sekule Drljevića, koju su Milo Đukanović i Krivokapić odabrali za himnu. Na kraju, ni ovakva anti-srpska država Crna Gora nikada, s pravom, nije prihvaćena od strane Srba.

Same crnogorske ustaše, montenegrini i milogorci Srbe su proglasili za nepoželjan, rušilački i remetilački faktor. Ono što je počelo kao “bezazleno” neslaganje sa politikom Beograda podignuto je na viši nivo.

Usvajanje otvoreno ustaških stavova o Crvenoj Hrvatskoj, Savića Markovića Štedimlije i pomenutog Drljevića, pa zatim “naučno” opravdavanje takvih teza od strane Jevrema Brkovića i Novaka Kilibarde, stvorili su današnjeg monstruma.

Taj monstrum udara na srpski jezik kojim govori većina stanovnika Crne Gore i “čirgilicu” Adnana Čirgića proglašava za nacionalno pismo, umesto ćirilice Vuka Karadžića. Jezik je crnogorski, a njime ne govore ni svi oni koji se izjašnjavaju kao “Crnogorci”. U tome je propast projekta “Montenegro”. Toliko je lažan da ga ni svi oni koji bi trebalo da ga podrže – ne podržavaju.

U današnjem genetskom kodu “države” Crne Gore sve je poželjno, pa i šiptarske i UČK zastave u Ulcinju i Tuzima, sve, samo da nije srpsko! To otvoreno govore i cetinjske ustaše, koji pevaju Tompsonove ustaške koračnice i zazivaju Antu Gotovinu da se obračuna sa Srbima u Crnoj Gori, kao što je izvršio pogrom nad srpskom nejači u Republici Srpskoj Krajini.

Zbog svega toga ne treba da čudi stav mnogih Srba i ponos kada gledaju stari video snimak ponosne Podgoričanke koja u godini “1000-godišnjice crnogorske državnosti” ističe da je to sramota. Ona pita i “koja državnost?!”, podsećajući sve one koji su od srpstva otpali da su “do juče svi Srbi bili”.

Zaista, anti-srpstvo je najlakše osećanje, potrebno je samo da mrzite ono što ste. Potrebno je da zaboravite korene i da poput bivšeg rektora Univerziteta Crne Gore prevaspitate sopstvenog dedu. Deda je sahranjen i na spomeniku mu stoji ćirilica, kao podsećanje da nije “Lacman” (latin), a unuk je odlučio da ga prevaspita i da natpis na grobu prepravi na latinicu!

Zašto na latinicu? Zato što je potrebno izbrisati sve ono što prozelite, izdajnike, one koji su se preverili, podseća da su bili Srbi. U svom anti-srpstvu i ludilu mržnje prema samima sebi – oni su spremni da idu do kraja.

Da bi ubili Srbina u sebi, na kraju će biti potrebno da okončaju sopstvene živote. To je najveći greh, hula na Duha svetog, koji je neoprostiv. Zato Srbi u Crnoj Gori svakodnevno, već više od dve decenije pozivaju sve one zalutale i zabludele da se vrate korenima, podsećajući ih da je biti Srbin teško, ali je uvek lepo!

Nagrada za Srbe od Boga stiže svakodnevno, uz veliko stradanje uvek ide i veliki blagoslov. Sa izdajnicima, anti-Srbima, sledi samo večno proklestvo. To je zavet koji znaju oni koji su ostali čvrsti i postojani.

(24sedam)