KOGA ILI ŠTA JE IRAN GAĐAO U DIMONI: Izrael ćuti o stvarnim metama napada hipersoničnim raketama (VIDEO)

SNIMCI objavljeni iz Izraela prikazuju udare više balističkih raketa koje je Iran lansirao na mete u južnom gradu Dimoni, pogodivši blizu najosetljivijeg nuklearnog objekta u zemlji, Centra za nuklearna istraživanja Negev.

Iako se Izrael ne oslanja na nuklearnu energiju, objekat proizvodi značajne količine plutonijuma za nuklearni arsenal koji se procenjuje na 80-400 bojevih glava. Snimci pokazuju da izraelski protivraketni sistemi konstantno ne uspevaju da pogode iranske balističke rakete, a napadi, prema izveštajima izraelskih izvora, prouzrokovali su preko 100 žrtava. Iranski izvori su eksplicitno predstavili napad kao odmazdu za američko-izraelske napade na njihovu nuklearnu infrastrukturu, posebno na postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu.

Ostaje neizvesno u kojoj meri su iranski napadi uticali na izraelski program nuklearnog oružja, a analitičari su pokrenuli mogućnost da su rakete ciljale osoblje u obližnjim stambenim objektima koje je radilo na razvoju i proizvodnji nuklearnih bojevih glava. Takođe se spekulisalo da je napad bio namenjen kao upozorenje kako bi se istakla sposobnost Irana da napadne nuklearna postrojenja ukoliko Izrael i Sjedinjene Države dodatno eskaliraju svoju kampanju. S obzirom da se objekat Dimona smatra jednim od najzaštićenijih mesta u Izraelu, neuspeh lokalne protivvazdušne odbrane predstavio je značajnu demonstraciju sile.
Snimci iz Izraela pokazuju da su iranske balističke rakete, uključujući rakete koje integrišu hipersonična klizeći vozila, u prošlosti pogodile utvrđene i jako branjene ciljeve, često izbegavajući višestruke protivbalističke raketne salve pri tome. Tokom neprijateljstava u junu 2025. godine, Iran je koristio balističku raketu Fatah koja integriše napredno manevarsko vozilo za povratak, a početkom marta eskalirao je napade kako bi pokrenuo svoj prvi hipersonični napad klizećim vozilom koristeći sofisticiraniju raketu Fatah-2. Demonstracija hipersoničnih udarnih sposobnosti koje mogu da unište čak i dobro utvrđene ciljeve sa visokom preciznošću, izbegavajući čak i veoma gustu neprijateljsku protivvazdušnu odbranu, od rane faze podstakla je spekulacije da bi Nuklearni istraživački centar Negev mogao biti primarna meta u budućnosti.

Dok se Iran oslanjao na manje napredne tipove raketa kako bi iscrpeo izraelski arsenal presretača balističkih raketa, sposobnost hipersoničnih klizećih vozila da ih potpuno zaobiđu predstavljala je sasvim drugačiju vrstu pretnje.

Potpredsednik vodećeg izraelskog proizvođača sistema protivraketne odbrane, kompanije Rafael Advanced Defence Systems, Juval Baseski, u avgustu 2025. godine istakao je da je to primoralo firmu i Izraelske odbrambene snage da razviju potpuno novi pristup protivraketnoj odbrani. „Hipersonične rakete otvaraju novu eru u protivvazdušnoj odbrani“, izjavio je, primetivši: „Svaki sistem protivvazdušne odbrane danas se zasniva na letenju bržem od cilja. Ali ovaj princip se ne odnosi na hipersonične rakete. Da bi se presreo objekat koji se kreće brzinom od 10 maha, bila bi potrebna odbrana koja se kreće brzinom od 30 maha, što je nemoguće u atmosferi zbog trenja.“ Očekuje se da će za implementaciju takve odbrane biti potrebno skoro pola decenije.

Izraelski reaktor u Centru za nuklearna istraživanja Negev građen je od 1957. do 1963. godine, a izraelski vladini izvori su u to vreme tvrdili da je to tekstilna fabrika kako bi se prikrila njegova namena. Procenjuje se da termalni reaktor ima kapacitet od 24 do 70 megavata, iako se oslanja isključivo na proizvodnju plutonijuma, a ne električne energije. Plutonijum za oružje se tamo ekstrahuje iz istrošenog goriva. Podzemno postrojenje za preradu je ključno za pretvaranje centra u postrojenje za proizvodnju oružja, a ne samo u istraživački reaktor. Rani razvoj nuklearnog oružja u Izraelu je u velikoj meri olakšan francuskom podrškom, pri čemu je Francuska obezbedila dizajn reaktora u Dimoni na osnovu sopstvenih reaktora za proizvodnju plutonijuma u Markulu, a istovremeno je obezbedila tešku vodu potrebnu za proizvodnju plutonijuma, kao i tehničku stručnost. Posedovanje nuklearnog arsenala od strane Izraela pružilo mu je prednost u težnji ka eskalaciji dominacije nad protivnicima poput Irana, a ranije i Sirije.

(militarywatchmagazine.com)

BONUS VIDEO – PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: “Vožnja deluje gotovo neprimetno”