Smrt Slobodana Bobe Spasojevića, jednog od najvećih majstora harmonike i čuvenog predstavnika lipovičkog stila, potresla je ljubitelje narodne muzike. Njegov odlazak označio je kraj jedne velike muzičke epohe, ali i podsetio na bezvremenska dela koja će nastaviti da žive kroz pesme i foršpile koje je ostavio iza sebe.
Jedna od numera koja najbolje oslikava njegovu umetničku veličinu jeste pesma “Pruži ruku na rastanku”, koju je otpevao Cvetomir Cvele Radovanović. Stihovi:
“Teško je kad si nekome ništa, a on je tebi sve… Pruži ruku na rastanku, reci nešto lepo barem sada…”
i danas bude emocije kod publike, a malo ko zna da upravo iza njenog prepoznatljivog zvuka stoji Boba Spasojević.
Pesma je snimljena 1988. godine, godinu dana nakon smrti legendarnog Buce Jovanovića, autora numere. Upravo tada je na Boba Spasojevića pao veliki zadatak – da svojim aranžmanom i svirkom sačuva duh Bucine muzike.
PROČITAJTE JOŠ: UMRO SLOBODAN BOBA SPASOJEVIĆ! Smrt majstora harmonike ZAVILA ESTRADU U CRNO!
– Bio je to težak osećaj – snimam Bucine pesme, bez Buce. Pevao sam ih u studiju, a sećao se Bucinih zadnjih reči: “Pevaj tako kako ih ti osećaš”. Ostavio mi je svoje poslednje pesme, a ja sam ih doživeo kao zavetne. Na moju sreću, Slobodan Boba Spasojević je aranžirao i odsvirao u Bucinom stilu. I danas objašnjavam vrhunskim majstorima da “Pruži ruku na rastanku” ne svira Buca, nego Boba Spasojević sa svojim ansamblom – ispričao je Cvele Radovanović jednom prilikom za Telegraf.
Boba Spasojević bio je sinonim za vrhunsko muziciranje i čovek koji je decenijama stvarao prepoznatljiv zvuk domaće narodne muzike. Odrastao je u porodici velikih muzičkih imena, a često je isticao da je upravo zahvaljujući njima zavoleo harmoniku i pronašao svoj put.
– Odrastao sam u izrazito harmonikaškom okruženju. Moj otac Ilija Spasojević je čuveni kompozitor narodnih pesama (“Pastirica”, “Kud se žuriš hej živote”, “Da li žališ što odlazim”). Moj stric Milija Spasojević je istinski virtuoz na harmonici, autor legendarnih pesama i kola (“S one strane Lipovice”, “Moj konjiću”, “Probija se kolovođa”, “Šumadijo, šumovita”, “Meljačko kolo”, “Užičko”, “Orijent”). Moj teča Buca Jovanović je otac mnogih pevačkih zvezda (Šaban, Vida, Kvaka, Gvozden, Šeki). Meni je bilo lako – pored takvog oca, strica i teče nisam mogao da omanem – rekao je svojevremeno maestro za emisiju “Muzička apoteka”.
Tokom bogate karijere svirao je u ansamblima svog oca i teče, a osamdesetih godina osnovao je i sopstveni orkestar, sa kojim je ostavio neizbrisiv trag na domaćoj estradi. Njegovi foršpili i aranžmani postali su zaštitni znak brojnih hitova poput “Tiho teče Kolubara”, “Ja priznajem grešio sam mnogo”, “Sećaš li se kad smo klinci bili”, “Sviraj, sviraj harmoniko”, “Mnogo suza u očima”, “Meni jesen, a tebi proleće”, “Oči su moje mutne od dima”, “Niko nije ko nas dvoje”, “Ko će tebe da zameni”, “Ako odeš nek ostane ljubav” i “Plakala sam, plakala”.
Koliko je značio pevačima sa kojima je sarađivao, najbolje potvrđuju reči Milančeta Radosavljevića.
– U početku sam na mojim pločama svirao sam sa svojim ansamblom. A onda sam pomislio da ću možda lepše da pevam, ako harmoniku i orkestar prepustim nekom velikom majstoru. Tako sam 1986. snimio ceo album “Tiho teče Kolubara” sa majstor Bobom Spasojevićem. Tvrdim da je to moj najbolje odsviran album – rekao je pevač.
Iako je poticao iz porodice muzičkih velikana, Boba je tokom života uvek skromno govorio o svom talentu.
– Nije bilo lako pronaći svoj stil pored takvih majstora u mojoj porodici. Da sam povukao i deset odsto od svakog od njih, vredelo je – govorio je maestro.
Njegova harmonika sada je zauvek utihnula, ali zvuk koji je stvarao nastaviće da živi kroz pesme koje se decenijama pevaju na veseljima, u kafanama i domovima širom regiona. Slobodan Boba Spasojević ostavio je neizbrisiv pečat u istoriji narodne muzike, a njegovo ime zauvek će ostati sinonim za vrhunsku harmoniku, emociju i umetnost.
BONUS VIDEO: