Сезона годишњих одмора је у пуном јеку. Док многи ових дана пакују кофере, једно питање остаје код куће – ко чува стан? Да ли препуно поштанско сандуче и спуштене ролетне заиста привлаче провалнике и да ли су комшије и даље бољи чувари од најсавременијих аларма и сигурносних врата?
Кад стиже пакет, кад се очекују мајстори, кад се иде на одмор – кључ иде Ради. Рада Хрњак у свом крају позната је као најбољи комшија. У њу сви имају поверења.
Рада тврди да ко не може с комшијама – неће моћи ни са ким. Наводи и да нам је прави комшија често ближи и од саме фамилије.
“Комшија, шта год да се деси, он ће да притрчи. Док фамилија стигне са стране – пиши пропало”, прича Рада.
Управо због тога многи јој поверавају кључеве станова док нису ту. Знају да ће им домове пазити као свој.
Пред полазак на одмор поставља се питање – да ли оставити комшији кључ, или га понети са собом. Некада се одговор знао, док се данас неке комшије готово не познају. Питање је да ли је наш највећи ослонац онај ко живи поред нас или, ипак, технологија.
Где се најчешће дешавају пљачке
Према званичним подацима, из године у годину смањује се број провала. Пре две године пријављене су 662 провале, прошле 570, а до сада, у овој години – 205.
Како кажу из Министарства унутрашњих послова – најчешће их позивају оштећени, по повратку с пута, када виде да су опљачкани. Има, међутим, и савесних комшија који пријаве чим уоче нешто сумњиво.
“Деведесет одсто тих провала је тзв. ad hoc провала. Лопови не знају ко ту живи, осматрају, гледају да ли су спуштене ролетне, да ли је негде светло упаљено, да ли допире звук из куће”, наводи Слађан Јанковић из МУП-а.
Додаје и да се дешава да комшије позову полицију и пријаве нпр. лупњаву или ако уоче нека непозната лица.
Из МУП-а саветују: добро обезбедите своје домове. Закључајте све, обезбедите прозоре. Ако можете – нађите једног доброг комшију. То је сигурније од сваког аларма.