KLIMATSKI RULET U VOĆNjACIMA: Da li srpsko voće preživljava nove vremenske anomalije?

DOK se globalna temperatura ubrzano penje, a Srbija zagreva brže od svetskog proseka, domaće voćarstvo se nalazi na prekretnici.

Foto: Zhale Naoka Gibbs, Eye Ubiquitous / Alamy / Profimedia

Nekada pouzdane klmatske prilike zamenile su drastične oscilacije: zime sa sve manje snega, rane vegetacije već u februaru i martu, a potom surovi udari minusa koji desetkuju useve pre nego što sezona i počne.

Kakva je sudbina omiljenog voća?

Uticaj klimatskih promena drastično se razlikuje od kulture do kulture, ali nijedna sorta nije pošteđena:

• Jabuka i šljiva: Iako otpornije, ove dve tradicijski najzastupljenije kulture trpe zbog nedostatka vode tokom letnjih meseci i jakih toplotnih talasa koji izazivaju ožegotine na plodovima i prevremeno opadanje.
• Malina: Kraljica srpskog voćarstva najteže podnosi klimatski stres. Zapadna Srbija, kao centar proizvodnje, suočava se sa kombinacijom letnjih suša i ekstremnih pljuskova koji izazivaju trulež korena i opadanje prinosa.
• Breskva i trešnja: Zbog ranog cvetanja usled toplih zimskih i ranih prolećnih dana, ove voćkice su prva meta poznih prolećnih mrazeva. Cvetovi i tek zametnuti plodovi stradaju i pri malim minusima, što pojedine godine ostavlja voćnjake potpuno praznima.

Najugroženije regije: Gde je situacija najalarmantnija?

U fokusu klimatskih udara našle su se ključne voćarske regije u zemlji:

• Zapadna Srbija (Arilje, Ivanjica, Valjevo): Centralno područje za proizvodnju jagodastog voća (pre svega malina i kupina) sve više trpi zbog nepovoljnog rasporeda padavina, letnjih suša i bujičnih poplava.
• Šumadija i Pomoravlje: Regije poznate po prostranim voćnjacima jabuka, šljiva i breskvi izložene su čestim toplotnim talasima, manjku vlage u zemljištu i gradonosnim oblacima čija se razorna moć pojačava iz godine u godinu.

Odbrana skupa, ali nužna: Kako se voćari štite?

Tradicionalne metode više nisu dovoljne. Proizvođači koji žele da sačuvaju rod primorani su na krupna ulaganja u moderne sisteme zaštite:

• Antimrazni sistemi i orošavanje: Sistemi za orošavanje (veštačka kiša) štite cvetove od mraza tako što se antifriz-efektom leda oslobađa toplota koja čuva biljno tkivo.
• Protivgradne mreže: Postale su standard u modernim zasadima jabuka i breskvi jer ne štite samo od grada, već i donekle ublažavaju udar ekstremnog sunčevog zračenja.
• Sistemi za navodnjavanje kap po kap: S obzirom na to da su sušni periodi duži, kontrolisano i precizno natapanje postalo je pitanje opstanka zasada.

Ekonomske posledice: Profit raste, ali i rizici

Nestabilni prinosi direktno utiču na ekonomske bilanse domaćih proizvođača. Iako cene određenih vrsta voća skaču usled manjka robe na tržištu, ukupna zarada često biva pojedena enormnim troškovima ulaganja u zaštitnu opremu, gorivo, protivgradne rakete i energiju za navodnjavanje.

Mnogi mali proizvođači teško mogu da prate ove finansijske zahteve bez snažnije i sistematske državne podrške i subvencija za osiguranje useva. Klimatske promene tako polako menjaju strukturu srpskog sela – opstaju samo oni spremni na brzu adaptaciju i primenu agrotehničkih inovacija.