KLIMATSKE PROMENE I VOĆARSTVO: Šta sve sada možemo da gajimo u Srbiji?

KLIMATSKE promene se, uglavnom negativno, odražavaju na sve grane poljoprivrede u Srbiji, pa tako i na voćarstvo. Šta se menja i da li se “zahvaljujući” klimatskim promenama može uspešno gajiti neko “egzotično” voće?

Vanredna profesorka na Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Biserka Milić navodi za portal N1 da je u poslednjih deset godina srednja godišnja temperatura bila za skoro dva stepena viša u odnosu na prosek za period od 1981. do 2010. godine, a da padavina ima manje za oko 20 milimetara godišnje.

Dodaje da je veći deo Srbije u području umereno kontinentalne klime gde se tradicionalno gaje takozvane kontinentalne voćne vrste – jabučaste (jabuka, kruška, dunja), koštičave (šljiva, višnja, breskva, kajsija, trešnja), jezgraste (orah i leska) i jagodaste (malina, kupina, jagoda i u novije vreme borovnica).

Pre klimatskih promena, kako ukazuje profesorka Milić, uspeh proizvodnje, u prvom redu, zavisio od odabira lokaliteta na kojima mrazevi u proleće, u martu i aprilu, nisu česti, kao i od vremena cvetanja voćne vrste.

Klimatske promene sve više ugrožavaju proizvodnju kontinentalnih voćnih vrsta u tradicionalnim proizvodnim rejonima, ali otvaraju šansu za izmeštanje njihove prozvodnje u druge rejone, pre svega na većim nadmorskim visinama, kao i uvođenje u proizvodnju novih, alternativnih vrsta voćaka, dodaje naša sagovornica.

Gajenje suptropskih biljki u komercijalne svrhe u Srbiji još uvek nije rasprostranjeno

Vanredna profesorka Poljoprivrednog fakulteta napominje da se pre klimatskih promena smatralo da voćke suptropskog pojasa ne mogu da se komercijalno gaje u Srbiji, prvenstveno zbog niskih zimskih temperatura.

– U poslednjih deset godina su temperature u novembru, decembru i januaru u proseku za 1,5 do 2,0 °C više u odnosu na vrednosti iz perioda od 1981. do 2010. godine. Takođe se temperature niže od -15 °C retko javljaju, što otvara mogućnost za gajenje suptropskog voća koje ima pupoljke i grane osetljivije na niske zimske temperature. Postojali su i ranije izolovani slučajevi gajenja suptropskih voćnih vrsta na našim prostorima sa manje ili više uspeha. Osim na okućnicama i u gradskim sredinama, poznati su nam zasadi aktinidije u okolini Zrenjanina, pistacije u okolini Niša, zatim japanske jabuke (kaki), a novijeg datuma je i zasad masline na Fruškoj gori. Ovde moramo naglasiti da postoji dosta voćnih vrsta za koje smatramo da su suptropske, a one to u stvari nisu. Kineska urma ili žižula, japanska jabuka, pa i kivi spadaju u voćne vrste nešto hladnijeg klimata, za razliku od smokve ili nara koje su prave suptropske voćke – pojašnjava sagovornica portala N1.

Profesorka Biserka Milić konstatuje da je gajenje svih ovih voćnih vrsta omogućeno usled porasta zimskih temperatura, jer grane i pupoljci mogu da izdrže zimu.

– Kaki, aktinidija i nar cvetaju kasno, te kod njih nije izražen ni rizik od prolećnih mrazeva. Plodonošenje ovih voćaka ograničeno je pre svega dugačkom vegetacijom i kasnim sazrevanjem, uglavnom u novembru, te ako dođe do zahlađenja, padavina ili mraza rod neće stići da sazre. Perspektivna vrsta za kontinentalne vrste je definitivno kineska urma koja dobro podnosi niske zimske temperature, ali i sušu i toplotu, a prolećne mrazeve izbegava kasnijim cvetanjem – navodi.

Prilagođavanje na klimatske promene poskupljuje proizvodnju

Prilagođavanje postojeće proizvodnje klimatskim promenama u Srbiji u velikoj meri je moguće, ali znatno poskupljuje proizvodnju, ukazuje naša sagovornica.

– Voćke koje su se tradicionalno gajile bez navodnjavanja (višnja, šljiva, vinova loza, leska, orah) danas to ne mogu, te je navodnjavanje obavezno. Protivgradne mreže štite od grada, ali delimično i od jakog sunčevog zračenja. Mogu da se instaliraju i mreže za zasenu koje štite od ožegotina, zatim da se koriste različiti načini za zaštitu od mraza (zadimljavanje, zagrevanje, orošavanje, mešanje vazdušnih masa i dr). Vetrozaštitni pojasevi su ključan faktor zaštite od jakih vetrova koji mogu izazvati rušenje konstrukcije voćnjaka, lomljenje grana i stabala i opadanje plodova – preporučuje stručnjakinja za voćarstvo.

Profesorka Biserka Milić dodaje da, iako je struka godinama savetovala proizvođačima da biraju lokalitet koji odgovara vrsti i sorti voća, voćari bi, u novonastalim uslovima, trebalo da razmišljaju u pravcu gajenja voćaka u zaštićenom prostoru, kao što su, na primer, plastični tuneli i plastenici, koji smanjuju rizik od gubitka prinosa.

(N1)