Велике кинеске банке, као што су Индустријска и комерцијална банка Кине (ICBC), Поштанска штедионица и друге, објавиле су да ће од 24. јула обуставити услугу трговине златним сертификатима (или “папирним” златом) за грађане.
То у суштини значи да ће у тој азијској држави од тог дана бити могуће слободно трговати само правим, физичким златом.
Званично, то чине да би обичне грађане заштитиле од колебљивости, односно нестабилности тржишта, те могућих великих губитака.
Конкретан повод је јагма за златом до које је дошло у јануару, када је тај ретки, драгоцени метал достигао тржишну цену од преко 5.300 америчких долара за унцу.
Тада су на десетине хиљада грађана у Кини, мотивисани прогнозама о паду вредности долара, предстојећем рату у Заливу и проценама да би злато, које се већ налазило на највишем нивоу икада, могло надаље да вишеструко скочи, похитали у златаре и на берзу не би ли се докопали физичког и папирног злата.
Убрзо, међутим, цена злата је пала за око петину и многи мали инвеститори зачас су изгубили добар део уштеђевине коју су уложили у ту куповину, па су власти у социјалистичкој Кини процениле да је трговина златом постала фактор друштвене нестабилности који треба зауздати.
Варљиво тржиште злата и могући нагли колапс
Међу бизнисменима и инвеститорима у Источној Азији ових дана се, међутим, шири виђење да је заштита обичног грађанства од варљивог тржишта злата и његовог евентуалног наглог колапса заправо изговор за нешто што представља дубоку реформу, која ће вероватно имати последице за економију читаве планете.
Сматрају да је реч о потезу кинеске државе који задире у саму срж питања шта је новац и колико треба да буде вредан, односно, покушају да се редефинише новац.
Наиме, по њима, ограничавање трговине златним сертификатима заправо има за циљ да се уведе ред на тржишту злата, да се елиминише спекулација, попут трговине на маргини (куповине капиталом позајмљеним од брокера).
Даље, сертификати представљају потврду да неко поседује злато, али су сами по себи комад папира, а не сама златна полуга, па код њих постоји сталан латентни ризик од штампања без покрића или фалсификовања.
Систем за клиринг и поравнање злата
А кинеска држава жели поуздано тржиште злата ослобођено од проблема хартија без покрића и фалсификата, не само зато да би штитила грађане од криминала, већ и изу овом тренутку, дубљег разлога – она 24. овог месеца у Хонгконгу званично отвара и систем за клиринг и поравнање злата, који је већ почео са пробним радом и који ће имати своје трезоре за тај неуништиви метал капацитета преко 2.000 тона, те функционисати повезан с берзом злата у Шангају.
Тај систем ће бити први те врсте ван Запада и омогућиће формирање цене злата у Азији која верније одражава стање на том континенту, односно, формирање цене без великог спекулативног утицаја трговаца из лондонског Ситија и њујоршког Вол стрита.
Такође, разликоваће се од берзи на Западу, јер ће се превасходно базирати на трговини правим златом, а не папирним тапијама.
Да би тај систем могао добро да ради, потребно је знати реалну вредност (цену) злата, а за то је потребно елиминисати спекулативно деловање којим се искривљује и замагљује.
Присуство велике количине хартија (сертификата) за које постоји сумња да немају покриће у правом злату потискује цену тог метала надоле, па ће, сматрају економисти, ограничење трговине тим хартијама омогућити корекцију цене злата навише.
Оно што је битно не само за економију Кине, већ и много шире, јесте да се систем за клиринг и поравнање у злату у Хонгконгу успоставља у склопу настојања кинеске владе да обезбеди потпору у злату за своју валуту јуан.
Централна банка и други субјекти у Кини у протеклих неколико година куповали су велике количине злата, а кинеске рударске компаније улагале огромне своте у преузимање и развој рудника тог метала широм света. Кина је, дакле, вредно и упорно радила на стварању резерви потребних да се оформи реална подлога за сопствену валуту.
Конкретно, кинеска централна банка и компаније почеле су с интензивном куповином и гомилањем злата 2020. године, а највеће количине увожене су у периоду од јуна 2022. до маја 2024. – званично, између 160 и 230 тона месечно, мада има економиста који не оклевају да кажу да је права цифра вероватно знатно виша.
Изградња темеља од злата
Раст у кинеском увозу злата поново се интензивирао од почетка ове године и у периоду фебруар–мај износио је више од 150 тона месечно. (Овде ваља приметити и да је Кина, паралелно са куповином злата, продавала америчке обвезнице укупне вредности од око 500 милијарди долара.)
То је смер деловања дијаметрално супротан курсу који је заузела америчка држава када је 1971. године одвојила долар од златне подлоге и почела с његовим практично неограниченим штампањем и извозом у иностранство, притом га везујући за црно злато, захваљујући пристанку арапских држава произвођача нафте да се трговина њоме деноминује у доларима.
Тај финансијско-трговински механизам драстично је повећао потражњу за зеленом новчаницом и функционисао као алтернативна потпора за вредност америчке валуте.
И док нова америчка влада, посебно председник Доналд Трамп, сада заговарају, рекламирају и улажу у криптовалуте као нове и обилне финансијске изворе, а широм света опада поверење у долар због његове злоупотребе у геополитичким сукобима, власти у Пекингу будућност својих државних финансија и кинеске економије уопште виде у изградњи темеља од злата.
Односно, док америчка политичка и финансијска елита виде могућност за готово неограничено богаћење у дигиталним валутама, које су у суштини плод маште и творевина заснована на субјективном консензусу, Кина жели да има поуздану валуту која се ослања на физичко злато, чија је вредност реално одређена – валуту у коју ће домаће и стране банке, фирме и појединци моћи да имају поверење.
Захваљујући резервама у злату и могућности конверзије у злато, дакле, јуан ће у будућности вероватно у међународним размерама бити пожељнија валута за трговину и штедњу него што је то сада.
Такође, пружање гаранција за валуту и државне обвезнице у злату представљало би повратак на стари начин размишљања, онај из доба пре одлуке председника Ричарда Никсона да раздвоји долар од златне подлоге, односно, редефиницију тога шта је новац или какав би новац требало да буде.
Далеки исток као центар трговине златом
Стварање система за клиринг и поравнање злата планира и град-држава Сингапур, који такође жели да убудуће, уз Хонгконг, постане један од највећих центара за похрањивање и чување злата, те у ту сврху гради нове трезоре, мада (бар за сада) нема у плану и успостављање берзе.
Зато се не треба изненадити ако у скорој будућности Далеки исток постане центар света када је у питању трговина златом.
Ограничавањем спекулативне трговине златним сертификатима, утврђивањем реалне вредности злата и стварањем система за клиринг, Кина ће, практично, сматрају стручњаци, доћи у позицију да може да диктира цену злата у свету.
Успостављањем система за клиринг који се заснива на руковању физичким златом и гомилањем резерви тог метала, такође ствара једну врсту упоришта или подлоге својој валути и државним обвезницама, те, чини се, свету пружа (здравију) алтернативу за долар.
То може имати велики утицај на светску економију и Кини у будућности омогућити да више контролише новчане токове у свету.