Народна Република Кина прошлог месеца је остварила суфицит у робној размени са иностранством у износу од 125,6 милијарди долара. То је други најбољи резултат у њеној историји, а разлог зашто је посебно вредан пажње је то што је то најбољи резултат постигнут од када су на снази Трампове царине – Кина њиме практично демонстрира отпорност на притисак који се врши из САД на њен извоз и приходе.
Она такође њиме показује континуитет, јер је у прошлој 2025. остварила рекордни годишњи суфицит у робној размени с иностранством од 1,2 билиона (1.200 милијарди) долара, од чега је 202 милијарде био суфицит у трговини са САД. Такође, прошлог месеца кинески месечни суфицит у размени са САД је износио 29 милијарди долара и за три милијарде је био већи него у мају.
Раст кинеског суфицита надмашио очекивања
Иначе, кинески суфицит у трговини с иностранством у јуну прошле године износио је 113 милијарди долара, а пословни људи су предвиђали да ће у јуну ове године достићи 121 милијарду, што значи да је поменути резултат од 125,6 милијарди надмашио очекивања.
У јуну поред извоза, који је скочио за чак 27 одсто у односу на исти месец 2025. и достигао 412 милијарди долара, порастао је и кинески увоз, и то за читавих 36 одсто, достигавши цифру од 286,7 милијарди долара.
Укупни кинески извоз за прву половину ове године износио је 576 милијарди долара, те је нешто слабији него у првих шест месеци 2025. када је износио 586 милијарди. Укупни обим робне размене са иностранством у првој половини ове године скочио је за 17 одсто у односу на исти период лане.
Вредно пажње је и да је у првих шест месеци ове године Кина просечно остваривала дневни суфицит од 900 милиона евра у размени са земљама Европске уније.
Узроци великог суфицита
Трампове царине имају ефекта у смислу да су повећале цену кинеских производа за америчке потрошаче, због чега је дошло до смањења потражње за њима и одустајања дела кинеских компанија од извоза у САД, па је у 2025. дошло до смањења кинеског извоза у САД за око 130 милијарди долара у односу на претходну 2024.
Међутим, кинеска предузећа су успела да пронађу друге извозне канале, те подигну трговину с другим деловима света, попут Африке, Југоисточне Азије и Европе.
Основни узрок за раст кинеског суфицита последњих година, сматрају економисти, је то што у свету расте потражња за кинеском производима који својом приступачном ценом делују тако да ублаже инфлаторна кретања, док у самој Кини генерално пада потражња за страном робом.
Када је реч о последњим месецима, и сама инфлација, односно, раст цене полупроводника и других производа доприноси расту суме остварене извозом.
Носиоци раста кинеског суфицита у првој половини ове године су нарочито електрични аутомобили, полупроводници, вештачка интелигенција и роботика, уз већ традиционално присутне робу широке потрошње, разне машине и соларне панеле.
Аналитичари са Запада истичу да је један од узрока великог кинеског суфицита у трговини с иностранством, посебно са САД, то што азијска комунистичка држава не дозвољава увоз услуга везаних за информационе технологије.
То јесте тачно, али би они томе требало да додају и чињеницу да сама америчка влада не дозвољава извоз квалитетних чипова, машина за њихову производњу и других производа који се базирају на најновијим технологијама у Кину.
Економисти у Источној Азији сматрају да ће Кина добар део суфицита стеченог трговином са иностранством уложити у куповину злата, како је то и чинила последњих година, нарочито од почетка рата у Украјини и увођења финансијских санкција против Русије у форми заплене њене новчане имовине и искључења из система плаћања SWIFT.
