Односи Кине и Европске уније су на најнижем нивоу у историји, сматрају упућени. Оптерећени су међусобним неразумевањем и спорењима, а супротстављени ставови израженији су него икада.
Видљиво је то било већ прошле године, када је уместо обележавања 50 година од успостављања дипломатских односа Кине и тадашње Европске економске заједнице, све прошло у тишини.
Последња посета кинеског председника Бриселу била је пре десет година, а свеобухватно стратешко партнерство из 2011. године више нико и не помиње.
Проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука истиче да је Кина на геостратешком плану од Европске уније, што се види и кроз званична документа, очекивала да буде један од полова у мултиполарном свету.
“Кина је очекивала да јој ЕУ, као интеграција од угледа, несумњива економска сила са значајним технолошким, економским и трговинским потенцијалом, високим стандардима квалитета, изванредним образовним системом и безбедношћу, каква је била пре четврт века, помогне у изградњи нових глобалних односа” каже Митровићева.
Митровићева додаје да вечита кинеска тежња остаје мултиполарни свет.
За Кину су та очекивања изневерена. За Европу, пак, проблем нису трговински односи, јер иду узлазном линијом. Само прошле године робна размена повећана је за пет одсто. Проблем је што је суфицит увек на страни Кине.
Криза у европској аутомобилској индустрији
Европске компаније сматрају да трка није равноправна, јер кинеске компаније уживају државну подршку, што европска регулатива строго забрањује. Додатно их љути и то што кинеска страна прибегава недозвољеној употреби европског технолошког знања.
Аутомобилска индустрија све теже издржава конкуренцију кинеских електричних аутомобила и упозорава да није далеко дан када ће компаније, понос европске привреде, бити приморане да ставе катанац на фабрике.
“Објективно гледано, оно чега се цео западни свет боји јесте нагли економски успон Кине, који ће сигурно бити пропраћен политичким утицајем. Страхује се од појачаног политичког утицаја Кине у читавом свету. Американцима нарочито, али и Европљанима, то је опсесија”, објашњава проф. др Слободан Зечевић са Института за европске студије.
Упркос томе, после стагнације, па и пада европских инвестиција у Кину, оне поново расту.
“Пословни људи ипак налазе заједнички језик и виде интерес да буду присутни на кинеском тржишту, с обзиром на то да је кинески председник разговарао са представницима највећих страних компанија и обећао најбоље могуће услове за њихово пословање. То можемо да видимо као пут ка отклањању великих препрека у економским односима”, наводи Митровићева.
Питање је, међутим, колико ће тај пут бити дуг, јер је Европа заокупљена сопственим кризама и проблемима. Нове чланице остале су без подршке, што је отворило простор за Кину као моћног инвеститора.