“Kidali ste se za druge, a kad padnete u bolesničku postelju svi se razbeže”: Moćne reči sveštenika Bojana – ovo je surova istina o tome kako uništavamo sebe

Tek kada se suoče sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, mnogi ljudi postanu svesni koliko su zanemarivali sebe, svoje zdravlje i vreme provedeno sa najbližima. Upravo na to upozorava sveštenik Bojan Krstanović.

Njegova objava na Fejsbuku izazvala je brojne reakcije na društvenim mrežama.

– Zašto se uvek kasno setimo? Razgovarao sam sa milion ljudi koji su čvrsto rešili da menjaju svoj život. Neće više da se kidaju oko gluposti, neće više da se daju za nebitne stvari, neće više brigu i stres. Hoće da čuvaju svoje zdravlje, hoće da provode vreme sa bližnjima, hoće da ugode malo i sebi – naveo je otac Bojan i dodao:

– No, ono što poražava, jeste činjenica da svi ovi ljudi, koji su rešili da se promene, ustvari imaju velikih zdravstvenih ili nekih drugih problema. Tek kada su došli do ivice propasti, do pucanja psihičkog, do teških bolesti… onda su shvatili šta je trebalo i kako je trebalo.

“Oprostite, vaši nalazi nisu dobri”

Sveštenik kaže da još nije upoznao čoveka koji je na vreme odlučio da menja svoj život.

– Ljudi smo, slabi smo, umorni… Možda neko vreme možemo biti jaki i nositi sve ali šta kad dođe do pucanja!? Tad nema nazad! Nismo od čelika, ljudi smo, imamo rok trajanja… Treba li nam to da nam neko saopšti: “Oprostite, vaši nalazi nisu dobri.” Tada se sve menja. Od tada više ništa neće biti isto!

Sva ušteđevina za kojom smo trčali ode na lečenje, kaže sveštenik.

– Svi planovi padoše u vodu. A ljudi… Svi se razbeže, svi nas ostave… i oni za koje smo uvek bili tu! Kidali smo se zbog roditelja koji se svađaju, zbog brata koji kocka, zbog sestre koja nema posla, zbog kume koja se razvela. Sad smo mi na bolesničkoj postelji a oni, malo po malo, svako upravio za svojim životom. Svima lepo osim nama. Dalje, plašili se rata, strahovali za budućnost, sekirali zbog posla, stresirali zbog kolega. Svet ode dalje, a mi propadosmo.

Kako navodi, mnogi ljudi godinama štede, odriču se stvari koje vole i uskraćuju sebi zadovoljstva čak i kada imaju mogućnost izbora.

– Sad imamo vremena na pretek ali smo vezani za postelju. Nismo uživali ni na odmoru, u restoranu, na lepim mjestima, sa našim najdražim ljudima. Slave, svadbe, veselja, druženja…
Sve nam je bilo trka-frka. Sad bismo znali kako, ali kasno. Zašto se uvek kasno setimo? Šta je to vredno našeg fizičkog i duševnog zdravlja? Na šta ga to trošimo? Jel treba neko da nam saopšti: “Oprostite, vaši nalazi nisu dobri!”, pa da onda budemo svesni svega – upitao je otac Bojan.