U OKTOBRU SE NAJVIŠE GINE, A OVI DANI I SATI SU NAJKRITIČNIJI Crna statistika na beogradskim putevima, poznato i u kojim delovima grada ima najviše udesa i stradalih

Iako je ukupan broj saobraćajnih nezgoda na ulicama Beograda tokom 2025. godine bio u padu u odnosu na godinu pre, crna statistika beleži dramatičan porast broja poginulih – život je izgubilo čak 94 ljudi, dok je broj teško povređenih dostigao rekordnu vrednost u poslednjih nekoliko godina – čak 481 osoba. “Najkrvaviji” mesec na beogradskim ulicama bio je oktobar sa čak 18 žrtava, dok se noćni časovi tokom vikenda i vožnja na teritoriji opština Čukarica i Palilula izdvajaju kao najrizičniji.

Odbornici na sednici Skupštine Grada Beograda održanoj 6. oktobra ove godine usvojili su i Izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na teritoriji Beograda za 2025. godinu, a prema kojem je broj saobraćajnih nesreća u Beogradu smanjen u odnosu na 2024, ali je broj poginulih veći.

Kako se navodi, poginule su 94 osobe, a posebno zabrinjava veliki rast broja poginulih motociklista. Sekretarijat za saobraćaj naglasio je da će posebna pažnja biti posvećena bezbednosti dece i starijih učesnika u saobraćaju.

U Beogradu najveći broj poginulih u putničkim vozilima

Prema izveštaju uočava se da u Beogradu broj lica sa teškim telesnim povredama ima trend blagog rasta u poslednjim godinama, sa najvišom vrednošću u 2025. godini. Prošle godine ukupno je evidentirano 481 lica sa teškim telesnim povredama.

Sa druge strane, broj sa lakim telesnim povredama pokazuje kontinuirano opadanje od 2018. godine, dostižući najniže vrednosti upravo u 2025. godine. Zabeleženo je 2.873 osoba sa lakim telesnim povredama.

U Beogradu tokom prošle godine ipak zabeležen je najveći broj poginulih lica u putničkim vozilima (66), što ukazuje da ova kategorija učesnika u saobraćaju nosi najveći rizik od smrtnog ishoda.

Znatno manje poginulih lica zabeleženo je kod motociklista (13) i teretnih vozila (10), dok su ostale kategorije autobus, bicikl, moped i traktor, minimalno zastupljene.

Muškarci čine 82,42% ukupnog broja poginulih lica, kao i 51,13% lica sa teškim telesnim povredama, što ukazuje na znatno veću izloženost riziku u odnosu na žene.

Ipak, značajan pozitivan rezultat je da u zonama škola nije bilo poginule dece uzrasta od 7 do 14 godina, ali njihovo stradanje van tih zona zahteva dodatnu zaštitu na pravcima svakodnevnog kretanja.

U kojim opštinama ima najviše poginulih i povređenih vozača

Najveći broj poginulih vozača u 2025. zabeležen je u opštinama:

• Čukarica – 6
• Barajevo, Voždovac, Palilula – 5

U Rakovici, Sopotu i na Zvezdari nije bilo poginulih vozača tokom 2025. godine.

Kada je reč o povređenim vozačima, najveći broj lisa sa teškim telesnim povredama zabeležen je u sledećim opštinama:

• Palilula – 45
• Novi Beograd – 36
• Voždovac – 34

S druge strane, broj lica sa lakšim telesnim povredama najveći je u opštinama Palilula (226), Novi Beograd (211), Zemun (184) i Voždovac (180).

Gde je najviše poginulih i povređenih pešaka

Najveći broj poginulih pešaka zabeležen je u opštini Palilula, njih 5, dok se povećan broj beleži i u opštinama Obrenovac i Voždovac (po 4), dok je Mladenovcu, Čukarici, Novom Beogradu, Vračaru i Zemunu po 3.

U Barajevu, Rakovici i Surčinu nije bilo poginulih pešaka prošle godine.

Kada je reč o povređenim pešacima, najveći broj sa teškim telesnim povredama zabeležen je u opštinama Voždovac (41), Novi Beograd (38) i Palilula (32).

Najnebezbedniji meseci u 2025. godini

Analizom podataka po mesecima uočavaju se tri izražena perioda koji karakterišu bezbednosnu sliku Beograda.

Na mesečnom nivou, oktobar je sa 18 poginulih najopasniji mesec u godini. Ovaj alarmantan podatak (skoro duplo veći od proseka) vezuje se za specifičan “saobraćajni pritisak”:

• Početak akademske godine i pun intenzitet školskih aktivnosti povećavaju broj pešaka i mladih vozača.
• Prve jesenje kiše i naglo skraćivanje obdanice stvaraju kritičan nesklad između broja učesnika i uslova vidljivosti, na koje se vozači još uvek nisu adaptirali.

Meseci jun (10) i jul (9) beleže visok broj stradalih, što se poklapa sa sezonom godišnjih odmora i tranzitnim saobraćajem. Septembar (6) i april (10) takođe odskaču, što ukazuje na rizike tokom prolećnog i jesenjeg buđenja saobraćajnog intenziteta i početka školske godine.

Najniži broj žrtava zabeležen je u januaru i avgustu po dvoje stradalih.

“Iako je avgust karakterističan po velikim brzinama na prilazima gradu, broj smrtnih ishoda u samom Beogradu je bio na minimumu, verovatno zbog znatno manjeg broja vozila na gradskim ulicama usled godišnjih odmora”, navodi se u izveštaju.

Mart najbezbedniji mesec

Mart (3) se takođe izdvaja kao relativno bezbedan mesec u poređenju sa ostatkom godine.

U novembru (12) i decembru (10) broj poginulih ponovo raste i ostaje iznad proseka.

“Kombinacija slavskih proslava (alkohol), prazničnih gužvi i nepovoljnih vremenskih uslova direktno doprinosi povećanju tragičnih ishoda na samom kraju godine”, navodi se.

Najkritičniji dani u nedelji

Prema težini posledica subota se izdvaja kao statistički najnebezbedniji dan, sa najvećim brojem smrtnih ishoda (18) i teških telesnih povreda (137). Iako petak beleži veći ukupan broj nezgoda, subota nosi znatno veći rizik od stradanja.

Tokom vikenda, subote i nedelje, poginulo je ukupno 34 lica, što čini preko 36% svih smrtnih ishoda u godini, iako je broj lakše povređenih tada najniži. Ovo direktno ukazuje na faktor mogućih većih brzina na praznijim putevima i ulicama u noćnim satima.

Petak beleži najveći broj lakše povređenih lica (711), što se može povezati sa velikim saobraćajnim gužvama i povećanim obimom saobraćaja pred vikend.

Najbezbedniji dani su utorak i četvrtak sa najmanje smrtnih ishoda, dok je nedelja dan sa najmanjim ukupnim brojem povređenih lica.

Stradanja prema dobu dana

Podaci pokazuju da se težina posledica drastično menja u zavisnosti od sata:

Popodnevni špic od 16.00 do 20.00 časova beleži najveći broj saobraćajnih nezgoda sa lakim povredama. U ovom periodu je saobraćaj najgušći, što vodi ka čestim, ali manje kobnim nezgodama.

Noćni i rani jutarnji časovi od 23.00 do 3.00 časova beleže najveći intenzitet najtežih posledica. Iako je broj nezgoda mali, procenat poginulih je ovde najveći, što ukazuje na velike brzine i eventualno prisustvo alkohola ili opojnih sredstava.

Prepodnevni period od 8.00 do 11.00 časova beleži stabilan broj nezgoda sa teškim povredama, često vezan za stradanje pešaka i starijih lica tokom jutarnjih aktivnosti.

Dakle, subota uveče i nedelja u ranim jutarnjim časovima predstavljaju statistički najrizičniji period sa aspekta saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom na teritoriji grada Beograda.

Evidentiran broj poginulih tokom vikenda, čak 34, ukazuje na izražen uticaj neprilagođene i prekomerne brzine kretanja vozila, imajući u vidu da manji intenzitet saobraćaja i rasterećena ulična mreža u ovim vremenskim intervalima često dovode do rizičnog i nebezbednog ponašanja vozača.

BONUS VIDEO: