NOVI VETAR U LEĐA SRBIJI? Varšava pokreće novu inicijativu, sledeća stanica je Zapadni Balkan: “BEOGRAD JE REGIONALNI LIDER”

Posle nekoliko godina stagnacije, Višegradska grupa mogla bi ponovo da postane jedan od važnijih glasova centralne Evrope. Najave iz Varšave o njenom jačanju i mogućem uključivanju država Zapadnog Balkana otvorile su pitanje može li Srbija kroz ovaj format dobiti još jednog saveznika na evropskom putu i snažniju poziciju u regionalnim odnosima?

Od zajedničkog puta ka Evropskoj uniji do zajedničkog nastupa unutar nje – Višegradska grupa osnovana je davne 1991. godine, a startnu četvorku činile su Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka. Savez je kroz godine postao važan mehanizam za usaglašavanje zajedničkih interesa unutar Brisela.

Zatišje je prouzrokovano neslaganjem sa političkim vrhom u Mađarskoj, međutim, nakon izbora u toj zemlji, ponovo se razgovara o pokretanju saradnje. Višegradska grupa za Srbiju nije važna samo zbog dobrih odnosa sa svim zemljama, već i zato što je reč o državama koje dobro poznaju proces evropskih integracija, a pojedine od njih godinama podržavaju srpske stavove u ključnim spoljnopolitičkim pitanjima.

– Srbija je regionalni lider i po pitanju ekonomije, negde i geografski se nalazi u samom centru Zapadnog Balkana i može biti izuzetno važan partner prilikom zastupanja interesa koji nisu nužno vezani za teritoriju Evropske unije u samom trenutku. A takođe, ukoliko ostvarite bližu saradnju sa nekom državom koja nije članica Evropske unije, a ona nakon toga to i postane, vi dobijate još jednog partnera koji nakon toga može da pomogne da se vaš glas jače i više čuje unutar same zajednice – kaže za “Blic” TV Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Ipak, analitičari upozoravaju da regionalna partnerstva ne mogu da zamene sprovođenje neophodnih reformi na putu ka EU. Višegradska grupa, kažu, može da bude važan saveznik, ali odluke o napretku Srbije i dalje će zavisiti isključivo od ispunjavanja uslova i poverenja između Beograda i Brisela.

– Mislim, to bi bilo zanimljivo. Možda se sećate, u jednom trenutku je Hrvatska bila razmatrana, bilo je tu nekih, ovaj, da kažem, razgovora na tu temu i tako dalje. Međutim, reč je o četiri zemlje koje su članice Evropske unije i NATO-a. Velika je to razlika. Nema prečica, nema zamena. Mislim, pravac je jasan. Sve ovo drugo nas, kako bih vam rekao, nije loše, ali nam neće rešiti glavni problem – navodi Marko Savković iz ISAC fonda.

Za Srbiju, međutim, mnogo važnije od formalnog članstva jeste da bude deo političkog dijaloga sa državama koje unutar Evropske unije imaju sve snažniji uticaj. Upravo kroz takvu saradnju, poručuju analitičari, Beograd bi mogao da dobije dodatne partnere koji bi njegove interese zastupali u Briselu, posebno kada je reč o evropskim integracijama i otvaranju Klastera 3.

– Sve države Višegradske grupe su izuzetno vokalne po pitanju važnosti proširenja Evropske unije i daljeg procesa pristupanja koji se zasniva, naravno, na reformama koje svaka država kandidat mora da ispunjava, negde u skladu sa svojom odgovornošću i u skladu sa svojom dinamikom. Za Srbiju je u ovom trenutku izuzetno važno pitanje Klastera 3, ali s obzirom da se radi o politici koja je bitna na nivou celokupne Evropske unije, mora da postoji konsenzus svih 27 država članica, a samim tim je važno da imate nekoga ko će da zastupa vaše interese – smatra Vladisavljev.

Prema mišljenju Savkovića, druge države Višegradske grupe su “sačekale Mađarsku”.

– Višegradska grupa je imala svoju funkciju, na kraju krajeva, ona je napravljena dok su te zemlje išle ka članstvu, ali to je bilo pre 30 godina. Dakle, moramo ponovo da se okrenemo malo tom, tom protoku vremena kao jednom faktoru. I ona je njima značila i zbog toga što je Mađarska pod Orbanom išla levo-desno i nije bila sigurna oko svog političkog pravca i tako dalje, oni su sačekali Mađarsku. Jer to je prirodno, to su centralnoevropske zemlje – zaključuje Savković.

Hoće li Višegradska grupa ponovo postati uticajan politički blok, pokazaće već naredni meseci. Za Srbiju, međutim, zaključuju sagovornici “Blic” TV, važnije od samog članstva ili formalnog povezivanja ostaje to da bi svaki novi kanal komunikacije mogao da donese dodatnu podršku u regionu i Evropskoj uniji.