Нагле промене времена и рани долазак топлотних таласа утицали су на брже сазревање воћа и поврћа, али то не значи да је реч о неприродним процесима, каже директор Института за општу и физичку хемију Стеван Благојевић.
“Поврће и воће, ако има више од четири, пет дана топлог времена, оно се буди и почиње да сазрева. To je потпуно природан процес”, наводи Благојевић.
Додаје да су такви услови слични онима у топлијим земљама, попут Грчке или Турске, и да нема разлога за сумњу да је сазревање вештачки убрзано.
Пијаца или маркет – где је храна безбеднија
Када је реч о безбедности намирница, Благојевић истиче да велики трговински ланци спроводе детаљне контроле.
“Заиста испитују све, до најситнијих детаља. Добијамо свакодневно анализе”, каже Благојевић.
Сa друге стране, за пијаце наглашава да је одговорност пре свега на произвођачима.
“Главна ствар је на одговорности онога ко производи – колико користи пестицида, хербицида и инсектицида, јер су они једини прави ризик”, истиче Благојевић.
Заблуде о прању воћа – сода бикарбона и сирће не помажу
Једна од честих недоумица односи се на уклањање пестицида са воћа – пре свега јагода. Савети о потапању у соди бикарбони или сирћету, како каже, немају упориште.
“Потпуна глупост и једно и друго. Сода бикарбона мења pH на алкално, а сирће на кисело – и тиме се мења и структура и укус”, наглашава Благојевић.
Правилно прање је много једноставније.
“Остатке пестицида треба испирати дужи период под млазом воде, петнаестак минута, и то је сасвим довољно”, објашњава Благојевић.
Замрзавање меса и честе грешке у кухињи
Када је реч о месу, Благојевић упозорава да се одмрзнуто месо не сме поново замрзавати.
“То се не ради. Протеини се распадају, губи се квалитет, а може доћи и до развоја бактерија”, каже Благојевић.
Додаје да одмрзнуто месо треба употребити у року од неколико сати.
Зашто банане тако брзо сазревају
Брзо сазревање банана, како објашњава, последица је температуре након транспорта.
“Долазе расхлађене и тиме је ограничено њихово сазревање, а када их ставите на 15–20 степени, нагло сазревају и добијају прави укус“, наводи Благојевић.
Пегице на кори, додаје, не значе да воће није исправно.
Бели шећер кривац за највећи број болести
Органска храна није нужно и “боља” у сваком смислу, већ је пре свега ствар избора.
“Она је увек мања, лошијег изгледа и слабијих боја, јер је принос мањи – зато је и скупља“, објашњава Благојевић.
Иако се често говори о пестицидима као великој опасности, Благојевић каже да они нису на врху листе ризика.
“Пестициди и инсектициди су тек на четвртом или петом месту. Много већи проблем су лош избор хране и нутритивне навике”, наглашава Благојевић.
Као највећу претњу издваја шећере и заслађене напитке.
“Бели шећери и газирана пића су највећи кривци за већину болести. Ово друго је на нивоу децимала да се неко отровао од хербицида, пестицида, инсектицида и тако даље”, упозорава Благојевић.
Савет за крај – мање стреса, више уживања
На питање како изгледа “паметна куповина”, одговор је једноставан.
“Нема паметне куповине – све је ствар избора”, каже Благојевић.
Додаје да је за здравље, уз исхрану, подједнако важан и начин живота.
“Стрес је доказано окидач за многе болести. За стрес нема хране – за стрес је гледање у Дунав и уживање”, закључује Благојевић.