KAKO JE NOVAC RUSKE BANKE NELEGALNO ZADRŽAN U BRISELU: Najviši belgijski upravni sud doneo odluku u korist Moskve

Najviši belgijski upravni sud, Državni savet, presudio je da tamošnja Uprava trezora nije imala zakonsko ovlašćenje da odbije zahtev ruske BCS banke za odmrzavanje njene imovine koja se nalazi kod briselskog klirinškog giganta “Juroklir”.

Ruski novac zamrznut u Evropi tako je ponovo otvorio pravnu Pandorinu kutiju, i to baš u Belgiji, zemlji koja već dugo upozorava evropske partnere da je mnogo lakše blokirati tuđu imovinu nego kasnije odlučiti šta s njom može legalno da se uradi.

Problem je proceduralan, ali potencijalno mnogo širi. Evropska pravila o sankcijama zahtevaju da svaka članica odredi nadležni organ koji odlučuje o zahtevima za odmrzavanje. Belgija je tu nadležnost poverila ministru finansija, koji ju je zatim preneo na generalnog administratora Trezora. Sud je zaključio da je takvo delegiranje bilo preširoko i nedovoljno precizno. Odluka se odnosi samo na BCS, ali bi po istom osnovu mogle da budu osporene i druge odluke Trezora donete po istoj proceduri, ukoliko Belgija ne promeni pravni okvir.

BCS je novac i hartije od vrednosti u “Jurokliru” držao preko ruskog Nacionalnog depozitara hartija od vrednosti (NSD), dela infrastrukture Moskovske berze koji, između ostalog, služi za čuvanje hartija od vrednosti i poravnanje transakcija. Kada je EU u junu 2022. stavila NSD pod sankcije posle početka rata u Ukrajini, blokirana je i imovina njegovih klijenata povezana sa “Juroklirom”, među kojima su bila i sredstva BCS banke.

BCS je u julu 2024. zatražila od belgijskih vlasti oslobađanje svojih sredstava, ali je Trezor zahtev odbio. Ruska banka se u oktobru iste godine obratila Državnom savetu i sada dobila spor u pogledu nadležnosti organa koji je odluku doneo. Sud, međutim, nije naložio da novac i hartije od vrednosti budu oslobođeni, pa BCS ovom presudom nije automatski dobio pristup svojim sredstvima. Sama BCS banka u međuvremenu je, u julu ove godine, takođe dospela na listu sankcija EU.

U “Jurokliru” se nalazi oko 185 milijardi evra imovine ruske Centralne banke, odnosno najveći deo od približno 210 milijardi zamrznutih u EU. Belgija se prethodno snažno protivila planu da ta sredstva posluže kao osnova za veliki kredit Ukrajini. Brisel je zahtevao da svih 27 članica zajedno snose eventualne pravne i finansijske posledice i da Belgija ne ostane sama, ukoliko jednog dana bude morala da odgovara na ruske tužbe ili zahteve za nadoknadu.

Ti strahovi sada više nisu samo teorijski. Ruska Centralna banka već vodi postupak protiv “Juroklira” pred ruskim sudovima, dok belgijska kompanija osporava njihovu nadležnost.

Nekoliko država EU nedavno je ponovo tražilo korišćenje ruskih sredstava za Ukrajinu, a razmatra se i mogućnost da imovina bude preneta iz “Juroklira” u poseban evropski mehanizam, čime bi se rizik prebacio sa Belgije na nivo EU. Posle odluke Državnog saveta Belgije, postaje još jasnije koliko bi pravno mogao da bude komplikovan svaki pokušaj da se     zamrznuta ruska sredstva koriste bez saglasnosti njihovog vlasnika.