Helikopter sleteo nasred meča, a onda su fudbalere poslali u smrt: Tragedija koja se i danas prepričava

U subotu ujutru, igrači lokalnog tima okupili su se na terenu i zajedno se pripremali za važnu utakmicu. Njihov stadion je bio skroman, igralište je okruživala atletska staza, svlačionica je bila samo obična baraka, a mala drvena konstrukcija služila je kao tribina. Uprkos tome, tokom utakmica amaterske niže lige, pucao je po šavovima.

Tog jutra, međutim, trening su prekinuli neočekivani gosti. Na teren je sleteo helikopter, iz kojeg su iskočili muškarci u zaštitnim odelima sa detektorima, koji su ispuštali glasne, čudne zvuke. Fudbalerima Strojitelj Pripjat samo je kratko saopšteno da se utakmica neće igrati. Bio je 26. april 1986. godine, a samo nekoliko sati ranije dogodila se najveća nuklearna tragedija u obližnjem Černobilju.

Pripjat je nastao 1970. godine kao moderan atomski grad. Nalazio se nekoliko kilometara od nuklearne elektrane i otprilike 20 kilometara od grada Černobilja. Imao je bioskop, bazen, zabavni park, nekoliko visokih zgrada u kojima je živelo oko 50 hiljada stanovnika, kao i sopstveni fudbalski klub.

Tim pod nazivom Strojitelj Pripjat osnovali su muškarci koji su radili na izgradnji černobiljske elektrane i grada, uz podršku direktora izgradnje. On je želeo da se njegovi ljudi nakon napornih smena odmore uz fudbal i pivo. Podsetnik na njihov rad nalazio se u daljini iza ograde, odakle se video visoki dimnjak četvrtog bloka. Kada je sedam godina kasnije elektrana puštena u rad, Strojitelj je postao tim preduzeća.

Najmlađi igrač tima bio je Valentin Litvin, koji je odmah nakon škole počeo da radi u elektrani kao inženjer. Za svoje fudbalske usluge dobijao je mali dodatak na platu. Međutim, u klubu nisu igrali samo zaposleni, već i profesionalci, koje su sakupljali iz regiona. „Zvali su ih ‘visibabe’. Dobijali su novac od elektrane i bili su na platnom spisku, ali tamo nisu obavljali nikakav posao,“ prisećao se Valentin Litvin u intervjuu za sportski magazin “FourFourTwo”. Razlog angažovanja legionara bio je jednostavan, klub je želeo da se izbori za plasman u profesionalnu četvrtu ligu.

Čak je angažovao i bivšeg napadača SSSR-a Anatolija Šepelja, osvajača lige sa Dinamom Kijev, kao glavnog trenera. U to vreme tim je počeo da se formira, a Valentina Litvina je unapredio u kapitena tima. Rezultati su bili samo delimični, Strojitelj Pripjat je doduše osvojio regionalni kup 1981, 1982. i 1983. godine, ali u takmičenju nije imao uspeha i ostao je u petoj ligi.

Ujutru su plamenovi već oslabili, a meštani su nastavili sa svojim uobičajenim životom. Istovremeno su se pripremali za prvomajsku povorku i tog dana za polufinalnu kup utakmicu. Ka stadionu je išao i Valentin Litvin iz obližnjeg sela. Međutim, na ulazu u grad zaustavila ga je policija. „Pitao sam ih šta se desilo, ali ništa nisu znali. Tako sam prešao most i nastavio dalje”.

Osim patrole, isprva nije primetio ništa neobično. Na putu do treninga sretao je ljude kojima je dan normalno tekao. Međutim, pažnju su privlačila spora vozila koja su prskala puteve dekontaminacionom tečnošću. Kada je stigao na igralište, od saigrača je saznao da njihov protivnik, igrači iz Borođanke, neće doći i da su ih zaustavili daleko pre Černobilja.

Sovjetski Savez je najpre pokušao da zataška katastrofu u Černobilju. I to čak i pred sopstvenim građanima. Iseljavanje grada Pripjata počelo je tek 36 sati nakon eksplozije. „Informacije nisu bile samo nedostupne, već i neverovatne. Ja, kao i mnogi drugi, verovao sam da reaktor jednostavno ne može da eksplodira,“ objasnio je Valentin Litvin. SSSR je priznao havariju tek 30. aprila, dva dana nakon što su u Švedskoj izmerene povećane vrednosti radioaktivnosti.

Eksplozija nuklearnog reaktora izazvala je radioaktivnost 30 do 40 puta veću od one koja je oslobođena prilikom bacanja atomske bombe u Hirošimi 1945. godine. Zagađeno je bilo oko 150 hiljada kvadratnih kilometara teritorije, a neposredno je poginula 31 osoba. Stotine drugih su kasnije podlegle bolestima povezanim sa radijacijom.

Nakon eksplozije, bilo je potrebno obaviti mnogo važnih i opasnih zadataka. Valentin Litvin je, sa mnogim drugima, učestvovao u radovima na likvidaciji. Kapiten fudbalskog tima pomagao je u dekontaminaciji podruma elektrane, u kojem je visok nivo radijacije dozvoljavao boravak samo nekoliko minuta. Žrtva najveće katastrofe postao je i Strojitelj Pripjat, koji je prestao da postoji. Neki bivši igrači su pokušali da ga spasu i osnovali novi tim pod nazivom FC Strojitelj Slavutič. Ovaj projekat nije dugo trajao, raspao se nakon dve godine.

Podsetnik na originalni klub ostaje samo stadion Avangard, na kojem se nije odigrala nijedna utakmica i nikada nije dočekao navijače. Poslednjih godina je propao, jarboli su zarđali, igralište je zaraslo i postalo je neobična turistička atrakcija za posetioce grada duhova.