Kako je gubitak brata naučio Erona Gordona šta je zapravo smisao života

Dok slika, oseća mir. Normalnost. Za razliku od spoljnog sveta, ovde stvari imaju više smisla. U sobi, sam sa sobom dok slika, ne mora da bude savršen. Ne mora da pruža partije. Nema nikoga koga treba da zadivi.

“To smo samo ja, platno i moje misli”, kaže za “Atletik” Gordon, krilni košarkaš Denver Nagetsa.

Ova praksa ga teši.

Imao je samo jedan čas umetnosti u srednjoj školi i nije imao bogato znanje o uljanom slikarstvu. Ali voleo je izazov nečeg novog. Počeo je da razmišlja o dubljoj nameri iza svojih kreacija; zašto postaje tako pedantan sa svakim potezom. Zašto pokušava da pronađe lepotu u svakoj slici, bez obzira na to koliko ona odstupala od njegove prvobitne ideje.

Prošlo je skoro dve godine otkako je Eronov brat, Dru Gordon, poginuo u saobraćajnoj nesreći u 33. godini. Bio je plemenita duša, stariji brat kojem je Eron verovao. Kome se poveravao. Na koga se ugledao. Dru je bio njegova inspiracija, onaj koji mu je pokazao kako da živi ispunjen život. Njih dvojica su bili najbolji prijatelji. Dru je takođe bio košarkaš, kratko je igrao za Filadelfija Seventisikserse, imao nekoliko epizoda u G ligi i uživao u uspešnoj profesionalnoj karijeri u inostranstvu igrajući za mnoge vrhunske timove.

Dru je blistao gledajući Erona i Nagetse kako osvajaju šampionski prsten 2023. godine. Eron ne bi stigao dotle bez mudrosti svog starijeg brata. Nakon njegove smrti, Eron je promenio broj na dresu sa 50 na 32, broj koji je Dru nosio na Univerzitetu Nju Meksiko, kako bi mu odao počast.

Gubitak je tuga kroz koju Eron još uvek prolazi. Još uvek je procesira. To mu je dalo veće poštovanje prema sadašnjosti.

Svrhu, značenje, pa čak i radost pronalazi u raznim aktivnostima, uključujući čitanje, sviranje klavira, meditaciju, pravljenje muzike, dizajn enterijera, slikanje i vežbanje u kućnoj teretani koju sam sagradio. I ponosan je na svoju ulogu lidera Denver Nagetsa, koji se sada suočavaju sa Timbervulvsima u prvoj rundi plej-ofa, namerni da jure titulu uprkos brojnim igračima koji se bore sa sitnim povredama i odsustvuju sa terena, uključujući i superzvezdu Nikolu Jokića.

Nagetsi su dobili prvu utakmicu rezultatom 116:105, uz 30 poena Džamala Mareja. Timbervulvsi su uzvratili u drugoj utakmici, pošto je Entoni Edvards preuzeo kontrolu sa 30 poena i 10 skokova u pobedi Minesote 119:114.

Eron Gordon je propustio delove sezone zbog povrede zadnje lože desne noge, ali je pronašao svoju nišu kao srce ovog tima.

Sa toliko stvari u privatnom životu koje su van njegove kontrole, fokusirao se na ono što je u njegovoj moći: negovanje odnosa sa saigračima i dublja zahvalnost prema porodici i sopstvenom životu. To mu je, zauzvrat, pomoglo da procesira neopisiv gubitak.

Kao i sa svojim slikama, naučio je da pronađe lepotu gde god može. Sitnice koje drugi uzimaju zdravo za gotovo. Šale u svlačionici, mudrost koju može da prenese mlađim igračima Nagetsa. Odlomci u desetinama knjiga koje krase njegovu radnu sobu (planira da upiše pravni fakultet). Otisci Žan-Mišela Baskijata na skejtborovima koji vise na zidovima njegove sobe.

Pre svake utakmice, Gordon obično ima poruku za svoje saigrače: “Odbacite sve – sav prtljag, sav emocionalni teret, odbacite to pre nego što izađemo tamo, i hajde da se samo zabavimo i igramo, poštujemo igru i igramo onako kako treba da se igra“, kaže bek Pejton Votson.