Један од чланова стручног штаба Лука Кнежевић боравио је на припремама кајакашке репрезентације на Сребрном језеру, где је пратио тренинге и био задужен за све потребе спортиста у вези са опоравком и физичком припремом – од масажа и третмана, до циљаних вежби и превенције повреда.
“Сви су спремни. У четверцу имамо фантастичне такмичаре, од најстаријег Марка Драгосављевића који има велико такмичарско искуство, затим његов брат Страхиња који је сјајан спринтер, Бранко Лагунџић који је одличан такмичар на 500 метара и Жарко Јаковљевић који се пре две године после паузе вратио у кајак и показао да је изузетно конкурентан. Има и осталих квалитетних такмичара попут Вељка Вјештице и Бојана Зделара, од жена Марија Достанић, Дуња Станојев, Жофи Хорват, Каја Сарић, Андреа Вукашиновић“, истакао је Лука Кнежевић за Портал РТС-а.
Оценио је да Србија има изуетне шансе на Светском првенству у Пољској.
“Уколико буду веслали као један човек, а не као четворица појединаца, све би требало да буде на свом месту. Велике су наде и у двоседу, поготово што су недавно бриљирали на Светском купу. Верујем да могу да заузму високе позиције, а надам се и да то може да буде довољно за медаљу“, нагласио је Кнежевић.
“Опоравак је подједнако важан као и тренинзи”
Рекао је да су сви кајакаши у добром стању, упркос сезони која је била дугачка и густа – три Светска купа, Европско и Светско првенство, Медитеранске игре и на крају Државно првенство.
“Радимо добар посао, опоравак је квалитетан и подједнако важан као и тренинзи, па их то држи константно у игри. Сезона је била изазовна, али и сами спортисти су преузели велику одговорност и добро размислили о томе како ће расподелити енергију за такмичења. За сада је, хвала Богу, све у реду”, поручио је Кнежевић.
“Једна милисекунда може да промени читав исход трке”
Колико је тешко водити рачуна о томе да такмичари остану здрави током густог распореда, толико је захтевно одржати висок ниво форме у периодима без званичних такмичења.
“Кад се заврши такмичење, добро је два-три дана одморити, сумирати утиске и остати у форми – како кроз тренинг снаге, тако и кроз веслање. После високог интензитета на такмичењима, потребно га је накратко смањити, а затим га постепено поново подизати уз адекватан опоравак, како би форма и перформансе за наредно такмичење достигле пик. Ово је специфичан спорт у којем многе сегменте треба добро ускладити, јер једна милисекунда може да промени читав исход трке”, објаснио је Кнежевић.
Код кајакаша су поједини делови тела током тренинга и такмичења под посебним оптерећењем.
“Углавном страдају рамени појас и доњи део леђа. Иако кајак наизглед делује као статичан спорт, у њему има доста покрета и промена у положају карлице приликом потискивања весла, као и ротација у куковима и целом телу. Рамена посебно трпе, нарочито мишићи задњег дела раменог појаса, јер је завеслај веома специфичан покрет – од забадања весла и извлачења до подизања руку и других покрета”, навео је Кнежевић.
Делови тела које је навео морају бити посебно снажни и добро припремљени за напоре којима су кајакаши изложени.
“Кајак је спорт у којем трка траје одређени број секунди, током којих тело улази у лактатно оптерећење. У том периоду спортисти морају да имају не само снагу, већ и велику издржљивост, односно способност да генеришу и одрже силу, као и добру отпорност централног нервног система. Уколико је централни нервни систем у замору, сила не може да се испољи у мери у којој би спортиста желео, јер тело једноставно не дозвољава да се тај потенцијал у потпуности искористи”, јасан је био Кнежевић.
Две супротне ствари као што су стабилност и мобилност, морају бити у савршеном балансу како би кајакаш могао да пружи максимум и оствари добар резултат.
“Стабилност мишића трбушног зида веома је важна за одржавање равнотеже на води. Снага трбушне мускулатуре мора да буде повезана са стабилношћу кукова, јер управо они омогућавају кајакашу да одржи правилан положај тела и баланс у чамцу. Када је реч о мобилности, рамени појас мора бити истовремено покретљив и снажан, јер се завеслај непрестано понавља и захтева велику снагу и издржљивост мишићних влакана”, додао је Кнежевић.
“Готово је немогуће проћи без повреда”
Веома је важно да постоји добра комуникација између тренера и физиотерапеута, како би на време уочили евентуалне проблеме и недостатке, заједнички реаговали и радили на њиховом отклањању.
“Трудим се да максимално сарађујем са тренерима и укажем на сваку промену коју приметим. Кад се појави бол, рецимо у лумбалном делу или раменом појасу, мој задатак је да реагујем кроз масаже и циљане вежбе како би се спортиста што пре вратио на претходни ниво перформанси. Током сезоне, готово је немогуће проћи без повреда, јер је интензитет врхунског кајака изузетно висок“, нагласио је Кнежевић.
Момак из Шапца истиче да му је увек драго кад има прилику да допринесе опоравку спортиста или њиховом додатном јачању.
“Пуно ми је срце. Волим свој посао и испуњава ме то што имам прилику да радим и са рекреативцима и са врхунским спортистима. Заиста је велико задовољство радити са њима”, нагласио је Кнежевић.
Да у свом послу заиста ужива и да му је стало до спортиста са којима ради, најбоље показује пример репрезентативца Милоша Стојкова, са којим је највише радио. Иако је Милош пролазио кроз повреде и операције, заједничким радом успели су да превазиђу све проблеме, прођу кроз захтеван процес опоравка и врате га на ниво на којем је поново могао да пружа максимум.
“Милош је и раније имао проблем са раменом – дошло је до његовог искакања и оштећења лабрума, али тада операција није била неопходна. Вежбама смо постепено јачали раме и успели да га доведемо до нивоа на којем је могао да весла на изузетно високом нивоу и Богу хвала, тада је освојио одличја на Државном првенству”, напоменуо је Кнежевић и додао:
“Међутим, пред крај године, приликом једног убрзања, раме му је поново искочило и око 40 минута било ван лежишта. Установљено је да је неопходна операција и реконструкција лабрума, која је, уз подршку Олимпијског комитета Србије, урађена на Бањици. Већ после две недеље почели смо са рехабилитацијом, а за три и по месеца се вратио веслању. Било ми је пуно срце кад смо видели колико је напредовао и са каквим је тежинама поново могао да ради”, поручио је Кнежевић.
После тешког периода, операције и вишемесечног опоравка, Стојков је поново на води, а Кнежевић верује да његов повратак може да буде крунисан новим одличјем.
“Веома сам поносан на њега. Помирио се са чињеницом да је повређен, био је дисциплинован и слушао ме од почетка до краја. Тренутно се осећа одлично и, према ономе што сам видео, веома је конкурентан да се поново бори за победничко постоље на шампионату Србије“, закључио је Кнежевић.