RASTE BROJ OBOLELIH U BRITANIJI Šokantna ISPOVEST LEDI KRV: “Imala sam samo glavobolju, rekli su da je MIGRENA, a onda mi se smrklo pred očima i UMALO SAM UMRLA” (FOTO)

Dok stotine studenata sa maskama čeka u redu za antibiotike nakon opasne epidemije meningitisa koja je ubila dvoje mladih ljudi u Kentu, a potvrđeno je da je od 11 osoba koje su hospitalizovane u teškom je stanju kod tri potvrđen meningitis. Otkazani su ispiti, a učenicima barem jednog šestog razreda rečeno je da ostanu kod kuće.

Ova smrtonosna epidemija u Kentu podsetila je novinarku Mirora Eli Fraj pakla koji je prošla i svog iskustva sa ovom bolešću. Bolna glavobolja ubrzo je prerasla u nešto daleko opasnije.

– Na pola puta do izlaznih vrata dok sam kretala u školu, odjednom sam rekla mami da se ne osećam dobro da bih išla. Za razliku od drugih trinaestogodišnjaka, ja nisam bežala iz škole – već nekoliko dana sam patila od užasnih glavobolja. Bila sam kod svog izabranog lekara i u obližnjem urgentnom centru, ali su i jedni i drugi moje simptome pripisali običnoj migreni i poslali me kući.

“Odjednom sam gubila svest”

Čudno je to što se, nakon lekarskih pregleda, bol zapravo smanjio. Ali sve se promenilo u samo nekoliko minuta tog kobnog školskog jutra. Probadajući bol u glavi postao je nepodnošljiv. Vid je počeo da mi se muti i crni, i počela sam da povraćam. Odjednom sam gubila i vraćala svest.

Moj tata je vozio kao lud do naše najbliže bolnice u Piterborou – što je bilo mučnih 30 minuta vožnje – dok sam beživotno ležala u krilu moje majke koja je bila u poodmakloj trudnoći. Sećanje mi je od tog trenutka prilično mutno, ali priče moje porodice i dalje čine da mi srce stane. Prestrašen za svoju devojčicu, tata je uleteo automobilom u prostor za sanitetska vozila, stavio me u invalidska kolica i odjurio na dečije odeljenje. Nekako, uprkos mom stanju, rečeno nam je da sačekamo, priča Eli i dodaje:

Tata, kao i svaki roditelj koji živi svoju najgoru noćnu moru, nije prihvatao “ne” kao odgovor. Dok sam gubila svest, klonula u invalidskim kolicima, učinio je sve što je mogao da me dovede do doktora. U neverovatnom obrtu sudbine, vodeći neurolog – koji inače nije radio u toj bolnici – slučajno je čuo očajničke molbe mog oca upućene osoblju. Konačno su me pregledali i hitno poslali na magnetnu rezonancu. Specijalista se plašio da imam krvarenje u mozgu.

“Nisam znala odgovor ni na jedno pitanje”

Sećam se bolno jakih svetala koja su se probijala kroz moje zatvorene kapke dok sam ležala na nosilima prolazeći niz hodnik. Doktor mi je postavljao pitanja poput: koja je godina? ko je premijer? kako se prezivaš?. Nisam mogla da odgovorim ni na jedno. Jedino drugo sećanje koje imam iz tih trenutaka bio je jeziv zvuk aparata za magnetnu rezonancu koji mi skenira mozak.

Dobra vest je bila da nisam imala krvarenje u mozgu. Loša vest? Imala sam jedan od najgorih slučajeva meningitisa koje je taj neurolog ikada video. Lekari su me napunili antibioticima i steroidima kako bi zaustavili bakteriju ubicu i smanjili oticanje mozga. Srećom, moje telo je reagovalo kao magijom i počela sam da vraćam kognitivne funkcije. Ali, stanje je i dalje bilo kritično. Hitno su me pod rotacijom prebacili u bolnicu Adenbruks, jednu od vodećih neuroloških ustanova u Velikoj Britaniji, gde sam dobila neverovatnu negu. Dve lumbalne punkcije kasnije, potvrdili su moju dijagnozu.

Rezultati su pokazali da verovatno nemam jedan, već dva tipa meningitisa – i virusni i bakterijski. Provela sam oko mesec dana u bolnici pre nego što su me poslali kući, i dalje sa braunilom za nastavak lečenja. Oko osam nedelja nakon mog kolapsa, vratila sam se u školu i potpuno se fizički oporavila, ali mentalni ožiljci za moju porodicu i mene nisu tako lako zarasli. Zastrašujuća istina je da, da me onaj neurolog u prolazu tada nije pregledao, možda ne bih preživela, priseća se Eli tih dana.

“Nisam imala tipične simptome”

– Roditeljima širom zemlje stalno se ponavljaju dobro poznati simptomi meningitisa – osip i ukočen vrat. Postoji mala uteha u saznanju da se ovi prilično neobični znaci obično pojavljuju kada se vaše dete zarazi. Ali ja nisam imala nijedan od njih. Glavobolje su takođe na listi, ali s obzirom na to da je to bio jedini simptom koji sam imala, lekari su to lako prevideli. Kod mlađe dece, to bi bilo još teže prepoznati, kaže Eli i priseća se:

– Moje iskustvo blisko smrti dogodilo se sedam godina pre nego što je vakcina protiv meningitisa B dodata u britanski nacionalni program dečije imunizacije. Od tada su spaseni nebrojeni životi zahvaljujući modernoj medicini – ali tragedije se i dalje dešavaju. Dok sam za vikend čitala o epidemiji meningitisa na Univerzitetu u Kentu, gde je dvoje mladih ljudi preminulo, a 11 i dalje ozbiljno bolesno, podsetila sam se koliko je ova bolest opasna – i koliko brzo može da preuzme vaše telo.

Imala sam mnogo sreće što sam iz svega izašla relativno neoštećena. Nacionalna zdravstvena služba (NHS) procenjuje da je do jedan od 10 slučajeva bakterijskog meningitisa fatalan – kaže na kraju Eli.