Srpski nacionalni inovacioni sistem između rasta i stagnacije: Ključni izazovi i perspektive

Okrugli sto „Srpski nacionalni inovacioni sistem: izazovi i perspektive“, održan je u Naučno-tehnološki park Beograd, u okviru projekta Konrad Adenauer Fondacija Srbija „Srpski inovacioni sistem u svetu promena: između mogućnosti i izazova“.

U razgovoru su učestvovali profesor Vladan Ivanović sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, Kosta Andrić, izvršni direktor ICT Hub, i Miloš Todorović, direktor kompanije White Pebble.

Promocija studije o nacionalnom inovacionom sistemu

Povod za skup bila je promocija studije profesora Vladana Ivanovića „Mapiranje elemenata nacionalnog inovacionog sistema u Republici Srbiji“, koja analizira strukturu, aktere i funkcionisanje domaćeg inovacionog ekosistema.

Skup je otvorio Jakov Devčić, direktor Konrad Adenauer Fondacije u Beogradu, koji je istakao da je Naučno-tehnološki park Beograd prirodni partner fondacije i čvorište srpskog nacionalnog inovacionog sistema. Devčić je naglasio da događaj predstavlja i priliku za širu raspravu o položaju srpskog inovacionog sistema u savremenom globalnom i političkom kontekstu.

Pozivajući se na reči Konrada Adenauera iz 1967. godine o slabljenju moći evropskih država, Devčić je ukazao na sličnosti između tadašnjeg i današnjeg trenutka u kome se Evropa nalazi.

IT ekosistem između zenita i stagnacije

Profesor Ivanović je ocenio da je studija nastala u periodu kada je srpski IT sektor bio na vrhuncu, dok se danas nalazi u fazi stagnacije. Objasnio je da inovacije podrazumevaju proces u kome se ideja, kroz znanje, prevodi u ekonomsku primenu, naglašavajući da inovacija ne postoji bez tržišta i ekonomije.

Kao jedan od ključnih problema domaćih IKT preduzetnika naveo je nedovoljno razumevanje tržišta i konkurencije, uz prisutno uverenje da je inovacija sama po sebi dovoljna za uspeh.

Prema njegovim navodima, Srbija se nalazi na 54. mestu globalnog indeksa inovativnosti, iza pojedinih zemalja članica EU u regionu, poput Mađarske, koja je na 36. poziciji. Kao prednost tih zemalja istakao je direktan pristup tržištu Evropske unije i sistemima grantova, posebno značajnim za startapove u ranoj fazi razvoja.

Najveći adut Srbije je ljudski kapital, iako je zemlja tek na 103. mestu po stopi ulaganja u obrazovanje. Srbija je snažno oslonjena na saradnju sa EU kroz programe poput Horizona, a najčešći partneri domaćih institucija su Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Belgija. Glavno tržište za digitalne proizvode i usluge ostaju Sjedinjene Američke Države.

Fokus na globalno tržište i ograničenja regionalnog razvoja

Kosta Andrić je istakao da se industrijski i inovacioni sistemi razvijaju iz realnih potreba, navodeći primer Izraela, gde su sektor odbrane i poljoprivrede postavili temelje za kasniji razvoj globalno konkurentne IKT industrije.

Prema njegovim rečima, IKT centri u Srbiji već su formirani oko glavnih demografskih i industrijskih centara – Beograda, Novog Sada i Niša – i ravnomeran regionalni razvoj sektora nije realan scenario. Budućnost kompanija koje posluju u okviru NTP-a vidi u učešću u digitalizaciji globalne privrede, dok ocenjuje da tradicionalni domaći biznisi još uvek nedovoljno koriste digitalne alate za povećanje produktivnosti i konkurentnosti.

Uloga veštačke inteligencije i podrške startapima

Miloš Todorović saglasio se da je globalno tržište prirodni cilj srpskog IKT sektora, uz napomenu da danas postoji više prilika na različitim tržištima nego pre deset godina, kada je američko tržište bilo gotovo jedina isplativa opcija.

Govoreći o podršci mladim startapovima, istakao je da postoji širok spektar državnih programa, ali da je problem u nedovoljnoj informisanosti. Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija je značajno promenila industriju i ubrzala razvoj proizvoda i usluga, dok kompanije koje ne uvode AI alate gube konkurentnost.

Todorović je zaključio da u Srbiji raste broj kvalitetnih ideja, naročito u oblasti optimizacije postojećih procesa, koje mogu imati jednako veliki, ako ne i veći ekonomski značaj od potpuno novih proizvoda.

NTP kao čvorište inovacija

Završnu reč dala je Zorana Martać, savetnica za podršku i razvoj inovacionog preduzetništva u Naučno-tehnološkom parku Beograd. Ona je istakla da NTP predstavlja mesto susreta akademske zajednice, privrede i inovacija, naglašavajući da će park i ubuduće podržavati skupove koji doprinose razmeni znanja i jačanju nacionalnog inovacionog sistema.