DEPRESIJA NAJČEŠĆI UZROK SAMOUBISTVA Psihijatar o ključnim okidačima i signalima: Kakvo ponašanje je zapravo vapaj za pomoć

Psihijatar Branko Vuković izjavio je danas, povodom obeležavanja Međunarodnog dana prevencije samoubistva, da su najčešći uzrok suicida psihijatrijske bolesti poput depresije ili psihoze koje mogu biti smrtonosne, kao i životne situacije, okolnosti i gubici koji zdravim ljudima mogu da se dogode, i poručio da je za sprečavanje suicida neophodno na vreme prepoznati rizik od samoubistva i reagovati.

“Postoji još jedna kategorija, a to su granični slučajevi koji mogu impulsivno da izvrše suicid bez ikakve pripreme i bilansa, oni to urade u nekom trenutku kada ne mogu da reše svoju anksioznost ili bes i ljutnju. Najčešće je suicid povezan sa depresijom, i to teškom depresijom. Suicid nekada može da bude aktivan, da pacijent sam izvrši suicid, a nekad i pasivan da pacijent prestane da jede, odbija svaku vrstu pomoći“, naveo je on za Tanjug.

Statistika Udruženja psihijatara Srbije pokazuje da između 10 i 15 odsto pacijenata sa teškom depresijom izvrši suicid. Bolest duboko menja način razmišljanja, zbog čega osoba gubi sposobnost da vidi izlaz iz trenutnog stanja.

Samoubica ima jake unutrašnje i spoljašnje razloge – genetsku dispoziciju i opterećujuće realne životne okolnosti: gubitak objekta za koji je bio vezan, loša materijalna i profesionalna situacija, razoreni dom, odsustvo obaveza i životnog cilja, usamljenost.

Iako svaka autodestruktivnost nije znak depresije, svaka depresija sadrži agresiju koja nije upućena prema spolja već prema unutra. Tako je depresija bolest najčešće udružena sa samoubistvom.

Lekovi nekad znaju biti rizični za suicidne osobe

Govoreći o tome što mnogi lekovi koje lekari propisuju za lečenje određenih poremećaja, kao mogući neželjeni efekat imaju i pojavu suicidnih misli, Vuković je rekao da je nekada suicid povezan sa lekovima imajući u vidu da postoje neki lekovi u čijem uputstvu piše “rizik od suicida”, što je najčešće kod antidepresiva.

Kako je naveo, u tim situacijama pacijent ima suicidne misli i na neki način teži da to uradi, ali nema snage i dovoljno energije da to sprovede, i onda u trenutku kada mu bude bolje nakon uzimanja tih lekova on dobija snagu i da izvrši suicid, jer nije do kraja izlečen, već je samo dobio snagu.

“U tim momentima psihijatri moraju da vode računa kada rade sa svojim pacijentima i kada im daju tu vrstu lekova, da može i to da se dogodi”, poručio je on.

U stručnoj literaturi ovaj rizik se često naziva “aktivacijski sindrom” ili suicidalnost izazvana terapijom.

On se dešava zbog različite brzine kojom antidepresivi deluju na ljudski organizam i psihu.

Pristup suicidnim pacijentima

Na pitanje koliko je teško lekarima da pacijenta odgovore od samoubistva, Vuković je istakao da je u nekim situacijama dosta teško, ali u nekim slučajevima i ne toliko, jer ljudi koji žele da izvrše suicid takođe žele i pomoć.

Prema njegovim rečima, neki pacijenti pre nego što uopšte krenu da pričaju o suicidu pokazuju neke signale, odnosno apel za pomoć kada govore da im nije ni do čega, da im je svega dosta i da bi možda svima bilo bolje ako nisu živi.

“Oni daju neke signale da bi mogli biti rizični od suicida, i takvim ljudima možete pomoći i s njima razgovarati, slušati ih, pomoći im da oni sami pronađu neki prostor nade da nastave život. U nekim slučajevima ne možete da pomognete ljudima zato što su oni čvrsto doneli odluku i svaki pokušaj bude bezuspešan”, naveo je psihijatar.

Kada je reč o prevenciji suicida, Vuković je rekao da je neophodno prvo registrovati i najmanje signale da pacijent ima rizik od suicida, i naći načina da s njim razgovarate, da ga saslušate, da pokažete empatiju, naklonost u smislu da ste tu za njega i pustiti ga da se on otvara i možda dođe do drugog rešenja.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Broj 0800/309-309, opcija 1, SOS telefon je koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva – lekari Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”. Svi pozivi su anonimni i besplatni.

Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima takođe bez zakazivanja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra “Srce” od 14 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org, kao i preko četa na sajtu www.centarsrce.org.

(Tanjug)