Više od 2.300 pećina i 110.000 skulptura! Ovo mesto je pod zaštitom UNESCO-a i krije misteriju staru vekovima

Pećine Longmen, smeštene uz strme krečnjačke litice reke Ji u kineskoj provinciji Henan, predstavljaju jednu od najveličanstvenijih galerija budističke umetnosti na svetu.

Više od hiljadu godina majstori su u stenama stvarali pećine, niše i skulpture koje svedoče o vekovima vere, umetnosti i političke moći.

Kompleks je 2000. godine uvršten na Uneskovu listu svetske baštine kao izuzetno svedočanstvo ljudske umetničke kreativnosti.

Istorija uklesana u stenu

Klesanje Longmena počelo je krajem petog veka, kada je car Sjaoven iz dinastije Severni Vej preselio prestonicu u obližnji Luojang. Projekat je nastavljen tokom nekoliko dinastija, a umetnički i duhovni vrhunac dostigao je za vreme dinastije Tang.

Danas kompleks ima više od 2.300 pećina i niša u kojima se nalazi gotovo 110.000 skulptura. Njihove dimenzije kreću se od svega nekoliko centimetara do monumentalnih figura visokih više metara, piše Oriental Architecture.

Pomene umetničkih stilova jasno se mogu pratiti kroz vekove, od jednostavnijih i strožih figura iz perioda Severnog Veja do realističnijih i elegantnijih prikaza iz zlatnog doba dinastije Tang.

Više od 2.800 natpisa pruža dragocene informacije o tadašnjem društvu, od carskih ukaza do molitvi običnih vernika.

Zagonetno lice Bude i moćna carica

Jedan od najimpresivnijih delova Longmena je hram Fengsjen, završen 676. godine. Njime dominira monumentalna statua Bude Vairočane, visoka više od 17 metara.

Posebnu pažnju vekovima privlači njegovo lice. Prema popularnoj legendi, ono je oblikovano po uzoru na Vu Cetjen, jedinu ženu koja je vladala Kinom kao carica.

Vu Cetjen bila je velika pokroviteljka budizma, a istorijski zapisi potvrđuju da je dala značajnu sumu novca za završetak hrama Fengsjen.

Iako istoričari umetnosti nisu saglasni da je Budino lice doslovni portret carice, smatra se da je ona verovatno imala veliki uticaj na konačan izgled statue. Tajanstveni osmeh Vairočane, koji se ponekad poredi sa osmehom Mona Lize, ostao je jedan od simbola Longmena.

Ožiljci vremena i digitalna budućnost

Vekovi izloženosti kiši i vetru ostavili su trag na skulpturama, a erozija je izbrisala mnoge fine detalje. Arheološka istraživanja otkrila su i tragove zlata, srebra i pigmenata na licima figura, što pokazuje da su skulpture nekada bile raskošno obojene.

Još veću štetu naneo je čovek. Početkom 20. veka, tokom perioda političke nestabilnosti, brojne glave i čitave skulpture odnete su iz kompleksa i prodate. Mnogi od tih predmeta danas se nalaze u muzejima i privatnim kolekcijama širom sveta.

Konzervatori zato koriste savremene tehnologije za izradu preciznih 3D modela pećina. Digitalizacija ne služi samo očuvanju ovog lokaliteta, već pomaže stručnjacima da rasute fragmente povežu sa mestima sa kojih su nekada uklonjeni i tako virtuelno rekonstruišu izgubljene delove.

Pećine Longmen zato nisu samo spomenik prošlosti. Na ovom mestu prepliću se drevna umetnost, istorijske misterije i moderna nauka, dok hiljade skulptura i danas svedoče o stvaralaštvu koje je nadživelo carstva i vekove.

(N1info)