Psiholog otkriva trikove za buđenje hormona sreće: Jedna od metoda nalazi se u kuhinji, druga se tiče krzna

Hormoni sreće igraju ključnu ulogu u raspoloženju, energiji i opštem osećaju blagostanja. Serotonin, dopamin, oksitocin i endorfin deluju kao hemijski glasnici u telu i mozgu, regulišući san, motivaciju, međuljudske veze i reakciju na stres. Njihovo lučenje ne utiče samo na trenutni osećaj zadovoljstva, već i na dugoročno mentalno i fizičko zdravlje.

Postoje jednostavni, prirodni načini da se njihovo lučenje podstakne i tako poboljša raspoloženje i energija tokom dana.

Koji su hormoni sreće

Postoje četiri hormona koji se najčešće nazivaju “hormonima sreće” ili “hormonima dobrog osećaja”.

Njihovo oslobađanje može da poveća osećaj zadovoljstva i opšteg blagostanja.

To su:

Serotonin

– Serotonin je jedan od neurotransmitera koji regulišu san, apetit i raspoloženje. Pomaže i u zarastanju rana i utiče na gustinu kostiju – kaže Suzan Albers, psihološkinja.

Dopamin

– Dopamin je neurotransmiter povezan sa osećajem zadovoljstva i našim sistemom nagrađivanja. Podržava učenje i pamćenje, kretanje, motivaciju i još mnogo toga – objašnjava ona.

Oksitocin

– Oksitocin je hormon zbog kog se osećamo povezano i blisko sa drugima. Pomaže nam da gradimo odnose. Najpoznatiji je po ulozi u reprodukciji – od seksualnog uzbuđenja i porođaja do dojenja, oksitocin ima važnu ulogu u opstanku naše vrste – kaže Albers.

Endorfini

Telo oslobađa endorfin kada je pod stresom, tokom intenzivne fizičke aktivnosti ili kada je povređeno.

Ovi hormoni dobrog osećaja pomažu čoveku da preživi tako što blokiraju bol i zamenjuju ga kratkotrajnim osećajem blagostanja. Delimično zbog toga se ljudi osećaju sjajno nakon duboke masaže, boks treninga, gledanja strašnog filma ili strastvenog ljubljenja.

Kako povećati hormone sreće

– Ne postoji jedna čarobna formula za povećanje sreće. Ali, postoje aktivnosti koje, prema istraživanjima, mogu da je podstaknu tako što pokreću lučenje četiri hormona sreće. Kada se ovi hormoni oslobode, stvaraju osećaj topline i prijatnosti i bude osećaj zadovoljstva – kaže dr Albers za Cleveland Clinic.

Evo nekoliko stvari koje mogu da se urade već sada kako bi se preuzela kontrola nad raspoloženjem i preokrenuo dan:

Vežbanje

– Najbolji način da istovremeno pokrenemo sve hormone sreće jeste fizička aktivnost. Dobra vest je da je besplatna – možemo je raditi bilo gde i bilo kada. Ako vam je potreban pravi energetski podsticaj, razmislite o tome da vežbate napolju sa prijateljem oko 30 minuta – predlaže Albers.

Kuvanje

Prema rečima dr Albers, kuvanje je jedan od najboljih trikova za povećanje osećaja sreće.

– Provođenje vremena u pripremi obroka sa voljenom osobom, a zatim i uživanje u toj ukusnoj hrani, direktan je način da se podstakne lučenje dopamina i serotonina.

Boravak napolju

Provođenje vremena na sunčevoj svetlosti povećava nivo serotonina, a neka istraživanja sugerišu da boravak u prirodi ima sličan efekat. Čak može da smanji hormone stresa poput norepinefrina, adrenalina i kortizola.

Vreme sa prijateljima, porodicom ili partnerom

– Kada ste u društvu osobe do koje vam je stalo, to deluje gotovo kao prirodni antidepresiv – kaže dr Albers.

Igranje sa ljubimcem

Sedenje u fotelji i maženje psa, mačke ili drugog krznenog ljubimca podstiče lučenje hormona sreće. Prema istraživanjima, i ljubimac dobija isti nalet oksitocina kao i vlasnik.

Smejanje

– Gledanje smešnog videa ili pričanje šale može da podstakne osećaj sreće jer dovodi do oslobađanja endorfina i dopamina – napominje dr Albers.

Posvećivanje hobiju

Za hormone način na koji se provodi slobodno vreme ima veliki značaj. Bilo da se igra basket u parku, sređuje kolekcija ploča ili uči tkanje, podstiče se lučenje hormona sreće i jača opšti osećaj blagostanja.

Vežbanje svesne prisutnosti (majndfulnes)

Aktivnosti poput meditacije, joge i vežbi disanja pomažu da se fokus vrati na sadašnji trenutak i na sopstveno telo. Osim što podstiču lučenje hormona sreće, ove prakse pažnje i brige o sebi mogu i da smanje nivo hormona stresa.

Gestovi dobrote

– Zagrljaj upućen drugoj osobi, mala usluga za komšiju ili prijatelja, volontiranje – sve te aktivnosti podstiču lučenje oksitocina, zbog čega se osećamo povezanije sa ljudima oko sebe. A to nas, na kraju, čini srećnijim – ističe dr Albers.

Ako ništa ne pomaže

Ohrabrujuće je znati da čovek ima sposobnost da utiče na svoje hormone sreće i poboljša raspoloženje. Međutim, postoji i druga strana toga.

Prema rečima dr Albers, hronični stres, nedostatak sna, sedelački način života i nezdrava ishrana mogu da poremete ravnotežu hormona sreće.

– Ako isprobate sve ove aktivnosti, a i dalje vam je teško da promenite raspoloženje, obratite se stručnjaku za mentalno zdravlje. Takođe, ako primetite nove ili pogoršane fizičke simptome, trebalo bi da se konsultujete i sa svojim izabranim lekarom. Moguće je da je u pitanju neki osnovni zdravstveni problem – savetuje ona.