“PUTIN JE NAJBOLJI ZAGOVORNIK PROCESA PROŠIRENJA” “Blic” u Talinu, šef diplomatije Estonije: Želimo reformisanu Srbiju kao člana EU

„Najbolji zagovornik procesa proširenja poslednjih godina bio je Vladimir Putin“, ocenio je ministar spoljnih poslova Estonije Margus Cahkne, ističući da je ruska agresija na Ukrajinu paradoksalno otvorila istorijski prozor koji je decenijama bio zatvoren. Govoreći o evropskom putu Srbije, bio je direktan: podrška Talina je neupitna, ali reforme i stopostotno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU su egzistencijalni uslovi oko kojih Estonija neće praviti kompromise.

Estonija, zemlja koja je i sama prošla kroz bolne reforme u kratkom periodu, danas proces proširenja EU vidi kao pitanje opstanka evropskog kontinenta. Cahkne je u razgovoru sa novinarima iz Srbije, koji su posetili Estoniju u okviru projekta “Puls Evrope”, rekao da smatra da je upravo napad Rusije na Ukrajinu 2022. godine „probudio“ Evropsku uniju, koja godinama nije bila u stanju da se širi.

– Vladimir Putin je zapravo ponovo otvorio ovaj istorijski prozor – navodi ministar, dodajući da su siva zona i neutralnost u očima Rusije uvek bile „zeleno svetlo za agresiju“.

On podseća da je nedostatak pravog odgovora Zapada na dešavanja u Gruziji 2008. i Ukrajini 2014. godine dozvolio Moskvi da nastavi sa svojim akcijama. Ipak, on ukazuje i na ulogu SAD, napominjući da je i predsednik SAD Donald Tramp svojom retorikom naterao Evropu da preuzme više odgovornosti za sopstvenu bezbednost.

– Iz naše perspektive, to je dobra stvar. Evropa sada ima istorijsku priliku da se spoji i ujedini – rekao je ministar.

Istakao je da Estonija aktivno podržava zemlje kandidate za članstvo u EU, dodajući da je sada vreme da se u proces uključe svi – od Zapadnog Balkana do Ukrajine i Moldavije.

O putu Srbije ka EU

Kada je reč o Srbiji, estonski šef diplomatije ne krije da je kritičan, ali naglašava da to čini kao prijatelj. Iako podržava proces i gaji dobre odnose sa srpskim kolegama, Cahkne ističe da se od Beograda očekuju konkretni koraci.

– Retorika je u redu, ali ono što čekamo su stvarne reforme, stvarni koraci i njihova implementacija. Estonija ne može da pravi kompromise kada je u pitanju vladavina prava i zajednička spoljna i bezbednosna politika. Tu mora postojati stopostotna usklađenost – jasan je Cahkne.

On je podvukao da su za Estoniju sankcije Rusiji i podrška rezolucijama UN principijelna pitanja. Iako priznaje da Srbija ima „tešku i komplikovanu istoriju koju je nekad teško razumeti“, on napominje da su kriterijumi iz Kopenhagena isti za sve.

– Mi razumemo političku i kulturnu pozadinu Srbije, razumemo da imate veoma tešku istoriju koja je toliko komplikovana da je čak ni mi ne možemo u potpunosti da razumemo. Nije na meni da govorim narodu šta da radi, to je odluka vaše vlade, ali Srbija još uvek nije ispunila kriterijume – naveo je ministar.

Posebno je istakao politiku sankcija prema Rusiji i glasanja u UN kao tačke u kojima Srbija „ponekad pravi razlike“ koje se u Briselu i Talinu pažljivo prate.

Cahkne je naveo da je u dobrim odnosima sa ministrom spoljnih poslova Srbije Markom Đurićem i da postoji nekoliko dobrih stvari koje Srbija radi na tom putu, ali da može da uradi više.

Budućnost u EU „porodici“

Cahkne je uporedio članstvo u EU sa porodicom u kojoj su svi članovi, bez obzira na veličinu, jednaki. Podsetio je da je Estonija od 1,3 miliona stanovnika danas ravnopravna sa silama poput Nemačke i Francuske, ali da je taj put zahtevao nacionalni konsenzus.

– Estonci verovatno nikada nisu živeli bolje nego sada, u poslednjih 10.000 godina. Ali taj prosperitet ima cenu i moramo biti spremni da ga zaštitimo – poručio je ministar, izražavajući nadu da će Srbija i ostatak Zapadnog Balkana iskoristiti ovaj „istorijski zamah“ pre nego što se prozor mogućnosti ponovo zatvori.

Poruka estonskog šefa diplomatije je jasna: put je otvoren, politička volja u Evropi konačno postoji, ali ulaznica u „porodicu“ se ne dobija na poklon, već se zarađuje beskompromisnim reformama i jasnim svrstavanjem na stranu zajedničkih vrednosti.

„Ako Rusija napadne NATO, donećemo rat u Rusiju“

Šef estonske diplomatije osvrnuo se na bezbednosnu situaciju na Baltiku i u Ukrajini. Cahkne je potvrdio nedavni incident u kojem je ruski borbeni avion na minut narušio estonski vazdušni prostor, ali je naglasio da NATO sistem funkcioniše besprekorno.

– Rusija nastavlja sa testiranjem i provokacijama, ali NATO reaguje tačno onako kako treba. Mi nismo sami, tu je ceo sistem odbrane koji uključuje Fince, Šveđane i nas – kaže ministar.

On je ocenio da je Rusija trenutno slabija nego što želi da se prikaže i da je „zaglavljena u Ukrajini“ bez strateškog proboja već četiri godine. Ipak, upozorava da situacija može da se promeni zbog ogromnih ruskih ulaganja u vojnu infrastrukturu duž granica. Zbog toga je NATO, prema njegovim rečima, usvojio novi koncept.

– Naš plan više nije samo odbrana. Ako Rusija počne, donećemo rat u Rusiju. Udaraćemo ih duboko i uništiti sve što ih podržava. Putin ne sme da pogreši u proceni – crvena linija NATO-a je čvrsta, a cena agresije biće previsoka – zaključio je Cahkna.