Pre tačno deset godina, jedan telefonski poziv promenio je za Mladena Todića sve. Dobio je novu jetru, ali i novu šansu za život. Danas, deceniju kasnije, kao suprug, otac i osnivač udruženja pacijenata, on šalje snažnu poruku zahvalnosti porodici svog donora i apeluje na javnost o presudnoj važnosti doniranja organa.
– Tog dana nisam dobio samo novi organ. Dobio sam priliku da živim. Da budem suprug. Da budem tata. Da gledam kako moja Nina raste. Da sa Tamarom stvaram uspomene i pravim planove za budućnost – započinje svoju dirljivu ispovest ovaj hrabri čovek.
Iza njegovog novog početka, kako ističe, stoji jedna porodica i jedno veliko, hrabro “DA”. U trenucima nezamislivog bola, porodica mladića po imenu Jovan odlučila je da donira njegove organe i time spasi druge živote.
– Draga Jovanova porodico, hvala vam. Od srca. Ne postoje reči kojima mogu da izrazim zahvalnost za ono što ste učinili. Jovana nisam upoznao, ali je njegov život postao deo mog života. Zahvaljujući vašoj odluci, ja sam danas ovde. Nina ima tatu.Tamara ima supruga. Moja porodica je ostala na okupu – poručuje on, dodajući da Jovan za njega nije samo ime donora, već večiti podsetnik na život, zahvalnost i odgovornost koju sada nosi.
Kroz svoje udruženje, on i njegovi saradnici već više od devet godina aktivno govore o transplantaciji, bore se za pacijente, ruše strahove i predrasude u društvu i daju glas onima koji u bolničkim krevetima čekaju svoj spasonosni poziv.
– Jer znam kako izgleda čekati. Znam koliko jedan telefonski poziv može da promeni život – naglašava on.
Na svoj veliki jubilej, on ima samo jednu želju – da što više ljudi razume koliko je zaveštanje i doniranje organa važno. Njegov apel javnosti je jasan.
– Razgovarajte sa svojim porodicama. Informišite se. Nekome je transplantacija jedina šansa. Nekome znači da dete dobije priliku da odraste uz svog roditelja. Nekome da supružnici ostanu zajedno, a porodica na okupu. Meni je značila sve to. Značila mi je život.
Svoj emotivni osvrt na proteklu deceniju završio je porukom posvećenom svom spasiocu:
– Jovane, gde god da si – hvala ti. Danas slavim deset godina života koji mi je poklonjen. I obećavam da ću se truditi da taj poklon nikada ne uzmem zdravo za gotovo.
Kurir.rs/Telegraf