Jovana ima 20 godina i zbog onog što je uradila prijatelji su mislili da je šašava: Svima održala lekciju koju će pamtiti – “Moj mir nema cenu” (foto)

Jovana ima tek 20 godina, a odlučna jeda živi i radi na selu, na dedovini, u miru i ljubavi koja je za nju najbitnija u životu. Ova mlada devojka je završila gimnaziju i upisala fakultet, ali je ostala da živi i uživa ispod planine Mučanj u svom raju u selu Katići.

I dok omladina uglavnom hrli ka metropolama i inostranstvu, Jovanina priča i pogled na život i rad je lekcija svima. Novac za obnovu imanja zaradila je teškom mukom berući maline. Ušteđevinu koju joj je ostavio pokojni deda nije potrošila na provod i lukskuz, već je kupila mlade koze. Na svojoj farmi danas ima 23 grla, pravi i prodaje sir i nada se da će povećati imanje jer se trud uvek isplati, adedovina živi sve dok je domaćin čuva. 

Vredna i štedljiva

– Brala sam maline i ostavljala novac sa strane. Pre nego što je deda umro ostavio mi je neki novac koji sam dugo čuvala da bih potrošila na poseban način. To mi je bila uspomena na dedu i odlučila sam da ga potrošim na nešto što ću raditi ovde, na dedovini, da bi živela moja dedovina – rekla je Jovana za Jutjub kanal “Povratak na selo”.

Ova vredna devojka iako ima tek 20 leta razume i shvata život kako mnogi ne razumeju i ne shvataju ni sa 50. Rođena je na selu i želi da ostane na selu jer tamo je mir, a mir nema cenu.

Na selu se lepo živi

– Ja sam devojka koja voli životinje i prirodu i uživa da provodi vreme sa njima u nekom svom svetu. Godinama sam mislila da moram da odem odavde, da idem putem gde svi idu, ali sam oduvek u sebi želela da ostanem ovde jer mi je lepo. Imala sam lepo detinjstvio i vremenom sam sve više sam shvatala da je ovde zdravije i da mogu da ostanem i ostvarim nešto svoje od čega ću moći da živim i da kasnije moja porodica može da živi jer na selu može lepo da se živi i ja se nadam da ću uspeti u svojoj ideji – nada se Jovana.

Naglasila je i da će se truditi da uskladi obaveze na fakultetu sa radom na imanju.

– Ovde je mir, a mir nema cenu. Kad god odem u grad sve je stres i žurba, a ovde ne žuriš nigde, sve stižeš na vreme – smeje se Jovana.

Na njenom imanju ima mnogih životinja od mačke i pasa do konja i kozica koja imaju svoja imena, a neke i brojeve na ušnim markicama.

– Planiram da nastavim da pravim sir, da prodajem, a njih gajim najviše iz ljubavi jer to što volim mogu da pretvorim u posao. Ove godine sam proširilila stado za 12 alpinki. Imam 7, 8 koza koje ću moći da muzem sad na proleće, a u budućnosti ću videti kuda će me put odvesti. Ako budem zadovoljna planiram da proširim imanje. 

Jovana ima punu podršku porodice, roditelja i sestre koja studira veterinu i veruje da će joj pomagati u poslovima. 

– Prijatelji su u početku mislili da sam malo šašava kad sam rekla da bih ostala na selu jer sam bila dosta dobar đak. Svi su mi govorili: “Idi dalje, upiši fakultet, šta ćeš tu, možeš u inostranstvo”. Ti želiš da ostaneš tu, a ovde ja u stvari vidim svu ljubav ovog sveta, meni je ljubav najbitnija, a šta ću ja u inostranstvu daleko mi je porodica i moja dedovina.