KAKO BI IZGLEDAO NAPAD RUSIJE NA NATO? “Zeleni čovečuljci”, provokacije pod lažnom zastavom i udar na ključne tačke: Sve o zloslutnom planu od kog drhti Zapad!

Direktor CIA Džon Retklif doputovao je ove nedelje u Moskvu kako bi upozorio ruskog predsednika Vladimira Putina da ne napada nijednu članicu NATO-a što, prema najnovijim obaveštajnim izveštajima, ruskom predsedniku deluje sve privlačnije. Međutim, sada se postavlja pitanje, ukoliko se Putin odluči na najdrastičniji korak – kako bi to moglo da izgleda?

Zaglavljena u ratu u Ukrajini, Moskva je intenzivirala hibridne napade na Zapad. Samo tokom ovog leta, sumnja se da je Kremlj stajao iza:

• eksplozija u fabrikama naoružanja u Italiji i Bugarskoj,
• zavere za ubistvo direktora jedne nemačke namenske kompanije,
• kao i pokušaja napada dronom na ukrajinski teretni avion na aerodromu u Lajpcigu, koji je propao samo zato što je detonator zakazao.

Međutim, iznenadna poseta Retklifa – prva poseta jednog direktora CIA još otkako je njegov prethodnik Vilijam Berns otputovao u Moskvu 2021. godine da opomene Rusiju uoči invazije na Ukrajinu – ukazuje na ozbiljnu zabrinutost da bi Moskva mogla znatno dramatičnije da testira odbranu NATO-a.

Glavni cilj posete Moskvi direktora CIA

Britanski “Telegraf” je u julu objavio da su Sjedinjene Američke Države (SAD) upozorile Poljsku na mogućnost upada, do kog bi moglo doći već u narednih nekoliko meseci. Jedan izvor upućen u Retklifovo putovanje izjavio je za “Politiko” da je glavni cilj posete bio da se Moskva upozori na “bilo kakvu eskalaciju u Baltičkim državama”.

Letonija, Litvanija i Estonija predstavljaju potencijalno privlačne mete – kao bivše članice Sovjetskog Saveza koje su postale simbol širenja zapadne demokratije nakon Hladnog rata. Geografski posmatrano, one čine najizloženije krilo NATO alijanse: graniče se sa Rusijom i teritorijalno su premale za taktičko povlačenje radi protivudara.

– Moramo da sačuvamo hladnu glavu, ali da ostanemo na oprezu – rekao je izvor iz baltičkih bezbednosnih struktura koji je upućen u odbranu i strateško planiranje na istočnom krilu.

Ovaj gradić prvi na udaru?

Rasprave o potencijalnom ruskom napadu često se fokusiraju na Narvu, gradić na estonskoj granici u kom se govori ruski i koji se učestalo nalazi na meti moskovske propagande. Poslednjih meseci na aplikaciji Telegram pojavili su se kanali koji pozivaju na stvaranje “Narvske Narodne Republike” – nezavisne paradržave za rusku manjinu u Estoniji. Retorika u potpunosti podseća na onu koja je korišćena pri stvaranju proruskih snaga na istoku Ukrajine.

Kako bi dodatno podigla tenzije, Moskva bi mogla da inscenira napad pod lažnom zastavom, optužujući estonske bezbednosne snage za ubistvo ili ranjavanje stanovnika ruskog porekla.

Krimski recept i “zeleni čovečuljci”

Kremlj bi potom mogao da primeni recept iz invazije na Krim 2014. godine, kada su se oružja latili “zeleni čovečuljci” ili “mali zeleni ljudi” – vojnici u neoznačenim uniformama za koje se tvrdilo da su lokalni stanovnici koji brane rusko stanovništvo, da bi Moskva tek kasnije priznala da je reč o njenim trupama. Nadimak su dobili po zelenim uniformama bez ikakvih obeležja, kako se njihov angažman ne bi direktno povezao sa Kremljom.

– Upad na Baltik ne bi morao da bude vojna operacija obima kao zauzimanje Krima – objašnjava Džastin Bronk, viši naučni saradnik u istraživačkom centru RUSI (Kraljevski institut ujedinjenih službi).

Moskva bi mogla “potencijalno da zauzme sasvim mali deo teritorije uz granicu”, navodi on, tek toliko da testira spremnost NATO-a da aktivira Član 5, koji obavezuje sve članice da priteknu u pomoć napadnutoj državi. Umesto zauzimanja celog grada Narve, napad bi mogao biti usmeren na pojedinačne objekte – poput mosta, piste ili trafostanice.

Manje grupe tajnih snaga imale bi podršku:

• artiljerije,
• protivvazdušne odbrane
• i opreme za elektronsko ratovanje raspoređene tik s druge strane ruske granice.

Moskva bi mogla da šalje pomoć svojim snagama, računajući na neodlučnost unutar NATO alijanse kako bi učvrstila kontrolu nad zauzetim uporištem.

– Ako NATO ne bi aktivirao Član 5, to bi bio ogroman, a potencijalno i fatalan udarac kredibilitetu Alijanse – ističe Bronk.

Mnogo bi zavisilo od spremnosti SAD da odlučno odgovore oružanom silom – što je, kako se nadaju evropski posmatrači, Retklif jasno stavio do znanja svojim sagovornicima u Kremlju. Samo Vašington raspolaže sistemima za precizne udare neophodnim za neutralisanje ruske protivvazdušne odbrane. Bez tih kapaciteta, Moskva bi sa lakoćom mogla da obara avione NATO-a poslate da eliminišu upad stabilizovanih snaga.

– Nekoliko evropskih nacija naporno radi na tome da razvije ili nabavi sopstvene kapacitete u ovoj oblasti, ali to za sada ostaje pretežno američka specijalnost – objašnjava Bronk.

Velika Britanija ima borbenu grupu od 900 vojnika stacioniranu u Estoniji u okviru NATO borbenog prisustva na istočnom krilu. Međutim, bez podrške SAD, te snage možda ne bi imale dovoljnu “vatrenu moć niti brojnost” da odbiju čak ni ograničeni ruski upad, ukoliko bi napadače podržala “veoma ozbiljna ruska vojna sila”, dodaje Bronk.

“Brz i žestok” odgovor Estonije

Talin bi mogao da odluči da odmah odgovori na bilo kakav upad, ne čekajući zvanično odobrenje NATO-a.

Estonska vlada je uložila značajna sredstva u artiljeriju, uključujući američki sistem HIMARS, kao i u dronove. Estonija izdvaja čak pet odsto BDP-a za oružane snage, kao uostalom i sve baltičke države.

– Verujem da bi njihov odgovor bio brz i žestok. To bi bila reakcija vođena isključivo nacionalnom bezbednošću – ne bi čekali da im NATO da zeleno svetlo – izjavio je bivši visoki oficir britanske vojske sa iskustvom službovanja u Estoniji.

Druga opcija jeste da Moskva lansira rojeve dronova preko granice.

Prošlog meseca, trojica evropskih komesara iz baltičkih zemalja uputila su pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, upozoravajući na sve veću pretnju od povreda vazdušnog prostora od strane Rusije.

“Neophodna je vidljiva i blagovremena akcija”, navodi se u pismu uz apel da se uloži 115 milijardi dolara kako bi se unapredila bezbednosna situacija u pograničnim zemljama.

– Šta ako preko granice umesto ruskih “šaheda” pošalju zaplenjeni ukrajinski dron? U tom slučaju uvek mogu da slegnu ramenima i kažu: “To nije naš dron” – kaže izvor.

Otvoreni opšti napad “malo verovatan”

Većina analitičara smatra da su ekstremniji scenariji ruskog napada – poput klasične vojne invazije na Baltik – malo verovatni.

Decenijama su stratezi NATO-a strahovali od potencijalnog napada na koridor Suvalki – uski pojas zemlje dug oko 65 kilometara koji povezuje rusku enklavu Kalinjingrad sa njenim saveznikom Belorusijom. Dvostruki udar sa obe strane mogao bi da odseče NATO od mogućnosti da kopnenim putem pošalje pojačanje svojim baltičkim saveznicima.

Nemački Bundesver je u Litvaniji rasporedio novu jedinicu – 45. oklopnu brigadu, kako bi odvratio eventualni napad na tom pravcu.

– Bio bih prilično iznenađen kada bi Rusija tu izvela upad. To je klasični stari ruski ratni plan iz vremena kada su razmišljali o zauzimanju celog Baltika. Takav sukob bi po definiciji prerastao u rat velikih razmera. Ne verujem da bi Rusija napala koridor Suvalki jer bi to sigurno izazvalo opšti rat sa NATO-om, a iskreno, Rusija taj rat gubi – osim ako uspešno ne upotrebi nuklearno oružje – kaže Bronk.

(Telegraph.uk)