SVET NA PRAGU NOVOG RATA?! Poslat opasan signal, gore alarmi, SAT OTKUCAVA, planeta na iglama: “Razvija se više vojnih opcija”

Bliski savetnici američkog predsednika Donalda Trampa strahuju da bi Kina, posle nedavnog sastanka kineskog predsednika Si Đinpinga i Trampa u Pekingu, mogla da dobije vetar u leđa i izvrši invaziju na Tajvan u narednih pet godina, što bi potencijalno moglo da prekine lanac snabdevanja čipovima koji pokreću veštačku inteligenciju u američkim kompanijama.

Kako navode izvori portala “Aksios”, Tramp je bio impresioniran ceremonijalnim aspektima posete Kini i posebnim tretmanom koji mu je, kako smatraju, Si Đinping vešto priredio tokom boravka u Pekingu. Međutim, retorika i stvarne poruke se nisu poklopile.

“Kina bi u narednih pet godina mogla da napadne Tajvan”

Pitanje Tajvana bilo je u centru pažnje na samitu. Jedan Trampov savetnik je rekao da Si Đinping “pokušava da pozicionira Kinu na novi način”, tako što poručuje: “Mi nismo više zemlja u usponu. Mi smo vam ravnopravna sila. I Tajvan je moj’.”

– Ova poseta je pokazala da je znatno porasla verovatnoća da bi Kina u narednih pet godina mogla da krene na Tajvan. Ne postoji način da ekonomski budemo spremni -Amerika ni približno neće moći sama da obezbedi dovoljne količine čipova bez oslanjanja na spoljne dobavljače. Za direktore kompanija, i zapravo za celu ekonomiju, trenutno ne postoji hitnije pitanje od lanca snabdevanja čipovima – objasnio je savetnik za “Aksios”.

U širem kontekstu, navodi se da je Tramp dobio pohvale od nekoliko izvršnih direktora zbog snažnog pritiska na Iran i Venecuelu, kao i zbog otvaranja tržišta. Neki rukovodioci kompanija izrazili su nadu da će njihove firme dobiti dozvole za poslovanje u Kini i pripisali zasluge predsedniku SAD.

Lider Tajvana: O našoj budućnosti ne treba da odlučuju strane sile

Tajvanski predsednik Laj Čing-te rekao je da o budućnosti Tajvana ne bi trebalo da odlučuju “strane sile”, već da je ona u rukama njegovih 23 miliona građana.

Govoreći na drugu godišnjicu svoje inauguracije, Laj je rekao da njegov cilj kao predsednika i dalje ostaje održavanje mira i stabilnosti preko Tajvanskog moreuza – plovnog puta dugog 180 kilometara koji deli Tajvan od Kine – i sprečavanje “spoljnih sila” da promene politički status kvo ostrva.

On je dodao da je i dalje spreman da sarađuje sa Pekingom, koji je prekinuo komunikaciju sa Tajpejem 2016, ali samo kroz “uređenu razmenu” zasnovanu na principima “jednakosti i dostojanstva”.

Si Đinping pre nekoliko godina naredio vojsci da bude spremna za invaziju

Međutim, šanse za razvoj dobrosusedskih odnosa su, čini se, sve manje. Sve više se šuška o kineskoj invaziji na Tajvan.

– Pitanje Tajvana je najvažnije pitanje u odnosima Kine i SAD. Ako se pravilno reši, bilateralni odnosi će uživati u sveukupnoj stabilnosti. U suprotnom, dve zemlje će imati sukobe, što će dovesti ceo odnos u veliku opasnost – poručio je šef Pekinga, prenela je “Al Džazira”.

Mogućnost takvog napada na “Polimarketu” – onlajn platformi za klađenje na ishode budućih događaja – do kraja 2026. iznose svega sedam posto. Međutim, ako se pogleda jun naredne, 2027. godine, šanse se skoro dupliraju.

Treba imati u vidu i da je Si Đinping pre nekoliko godina nagovestio da bi mogao baš do 2027. da napadne Tajvan. On je, naime, još 2023. naredio vojsci svoje zemlje da bude spremna za invaziju, otkrio je tada Vilijam Berns, tadašnji šef CIA.

Bivši direktor CIA: Šanse su prilično male

Međutim, njegov kolega Robert Gejts, bivši direktor CIA i američki ministar odbrane tokom mandata Džordža Buša, smatra da su šanse za invaziju na Tajvan u narednih nekoliko godina “prilično male”, uprkos ratobornog retorici kineskog lidera prema ovom samoupravnom ostrvu.

– Ne mislim da žele da napadnu Tajvan. Ne žele da unište fabrike čipova koje zapravo žele da preuzmu – rekao je Gejts, koji je sada na čelu Koledža “Vilijam i Meri” u Virdžiniji, tokom gostovanja na “Si-Bi-Es njuzu”.

Dodao je da veruje kako bi Kina radije pokušala da uspostavi kontrolu kroz “tranziciju po modelu Hongkonga tokom određenog vremenskog perioda”.

Uzastopne američke administracije označavale su 2027. godinu kao trenutak kada bi Kina mogla da izgradi dovoljno vojnih kapaciteta za potencijalni veliki napad na Tajvan, a u izveštaju Pentagona objavljenom u decembru 2025, navodi se da kineska Narodnooslobodilačka armija “nastavlja da razvija više vojnih opcija za prisilno ujedinjenje sa Tajvanom”, piše “Njujork post”.

Moguće opcije napada na Tajvan

Prema rečima Gejtsa, te opcije uključuju:

• amfibijsku invaziju (ili pomorski desant, što je vojna operacija u kojoj vojne snage plove morem i potom se iskrcavaju na neprijateljsku obalu radi kopnenog napada)
• snažne raketne i artiljerijske udare
• moguću pomorsku blokadu

Zasad, smatra on, šanse za invaziju na Tajvan su male, posebno jer “danas nema nijednog kineskog generala ili admirala koji ima i jedan dan borbenog iskustva”.

– Poslednji put su se ovi momci borili 1979. i Vijetnamci su im razbili nos. Si Đinping je otpustio sve ove generale. Otpustio je – i oni bi trebalo da budu pogubljeni – i svoja dva ministra odbrane. On se bori protiv korupcije u vojsci otkako je postao predsednik Kine (2013. godine). Tako da nisam siguran da je njegova vojska najbolja na svetu – objasnio je Gejts.

Istorijski kontekst spora

Pitanje Tajvana ostaje jedan od najosetljivijih i strateški najvažnijih sporova u savremenoj međunarodnoj politici, piše “Moderna diplomatija”.

Ostrvo, koje se formalno naziva Republika Kina, funkcioniše sa sopstvenom vladom, vojskom, valutom, pasošem i demokratskim političkim sistemom još od 1949. godine. Međutim, Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije i insistira da je ponovno ujedinjenje neizbežno.

Politički status Tajvana duboko je vezan za Kineski građanski rat. Nakon što je Komunistička partija, koju je predvodio Mao Cedung, porazila vladu Republike Kine 1949, rukovodstvo se povuklo na Tajvan i nastavilo da funkcioniše pod imenom Republika Kina.

Istovremeno, Komunistička partija je na kopnenom delu Kine uspostavila Narodnu Republiku Kinu i proglasila sebe jedinom legitimnom vladom koja predstavlja celu Kinu, uključujući Tajvan.

Međutim, Tajvan nikada nije formalno proglasio nezavisnost pod imenom “Republika Tajvan”. Njegov zvanični ustavni naziv i dalje je Republika Kina. Iako Tajvan u praksi funkcioniše nezavisno, nedostatak širokog međunarodnog priznanja i kineske pretenzije na ostrvo čine njegov status i dalje nerešenim.

Sjedinjene Države zvanično priznaju NR Kinu, a ne Tajvan. Ipak, Vašington održava bliske nezvanične odnose sa Tajpejem i predstavlja njegovog najvažnijeg bezbednosnog partnera. Kako se tenzije između Kine i Sjedinjenih Država nastavljaju da rastu, pitanje Tajvana verovatno će ostati jedan od ključnih geopolitičkih izazova 21. veka.