JEZIVA SCENA U SARAJEVU: Deca na turniru skandiraju „Ubij Srbina“ – od malih nogu ih uče da mrze i ubijaju Srbe?! (VIDEO)

UMESTO o sportu, fer-pleju i poštovanju protivnika, neko ovu decu od najranijeg uzrasta uči mržnji prema Srbima. Snimak sa dečjeg turnira u Sarajevu pokazuje koliko daleko takvo trovanje može da ode – do toga da deca horski izgovaraju „Ubij Srbina“.

Sramotan i uznemirujući snimak sa dečjeg sportskog turnira u Sarajevu pokazuje sa kakvim se porukama susreću generacije koje nisu bile ni rođene tokom ratova devedesetih.

Na snimku se jasno čuje kako deca skandiraju „Ubij Srbina“.

Ne odrasli ljudi na političkom skupu, ne ratni veterani, već deca koja su došla da se bave sportom.

U jednom trenutku čuje se i muški glas koji pita:

– Ko ti je rekao da to pevaš?!

Ne može se samo na osnovu snimka pouzdano utvrditi kome glas pripada, ali upravo to pitanje pogađa suštinu čitavog skandala.

Ko im je rekao? Ko ih je tome naučio? Gde su deca tog uzrasta naučila da uz reč „Srbin“ treba da izgovaraju „ubij“?

Deca nisu rođena sa mržnjom prema Srbima – neko ih je tome naučio

Ovde nema prostora za relativizaciju i opravdavanje pričom o „dečjoj pesmi“, „navijanju“ ili „sportskim strastima“.

„Ubij Srbina“ nije navijačka pesma. To je poziv na ubistvo čoveka zbog njegove nacionalnosti.

A kada takve reči izgovaraju deca, problem postaje još strašniji.

Ta deca nisu živela tokom rata u Bosni i Hercegovini. Nemaju sopstvena sećanja na devedesete. Njihovi srpski vršnjaci nisu im ništa učinili.

Mržnju prema Srbima, dakle, nisu mogla da ponesu iz nekakvog ličnog iskustva. Neko im je tu mržnju preneo.

Neko je pred njima govorio tako da su naučila da Srbin nije samo protivnik na terenu, već neko kome treba skandirati da bude ubijen.

I upravo tu se vidi koliko je opasno kada se netrpeljivost prema jednom narodu prenosi na generacije koje sa ratovima nemaju nikakve veze.

Od „mrzi Srbina“ do „ubij Srbina“

Rezultat takvog trovanja dece sada se čuje brutalno jasno.

„Ubij Srbina“.

Te dve reči najbolje pokazuju kuda vodi vaspitavanje u kojem se dete odmalena uči da pripadnika drugog naroda posmatra kroz mržnju.

Jer mržnja koja se godinama usađuje ne ostaje nužno samo na uvredama.

Ako detetu neprestano stvarate sliku da je čitav jedan narod njegov neprijatelj, sledeći korak postaje upravo ono što se čuje na ovom snimku – poruka da je nasilje prema tom „neprijatelju“ prihvatljivo.

Zato ovaj slučaj ne sme biti predstavljen kao bezazleni incident sa dečjeg turnira.

Ovo je ozbiljno upozorenje šta se dobija kada odrasli sopstvene nacionalne netrpeljivosti ostave deci u nasledstvo.

Društvene mreže gore: „Roditelji, ovo ste decu naučili?“

Snimak je izazvao brojne reakcije, a veliki broj ljudi upravo roditelje i odrasle smatra odgovornim za ono što se čuje.

„Roditelji, ovo ste decu naučili? Trujete ih mržnjom od malih nogu. Šta mislite, u šta će odrasti? Pali ste najvažniji ispit. Pali ste kao otac i majka“, navodi se u jednoj reakciji.

Druga korisnica piše:

„Zamisli tvoje dete javno kaže da želi da bude ubica. Jezivo.“

U komentarima se upozorava i da se „mržnja prema Srbima prenosi s kolena na koleno“, dok jedan korisnik poručuje:

„Od malena ih truju, zato su tu gde jesu!“

Posebno je upečatljiv komentar čoveka koji navodi da nije Srbin:

„Ovo stvarno nije u redu. Zadajamo đecu nacionalizmom i nadamo se dobru. Ljudi, klat će nam se đeca ako ne promijenimo retoriku. Režemo granu na kojoj sjedimo.“

Drugi korisnik prisetio se sopstvenog detinjstva tokom rata 1993. godine i reči svoje majke:

„Ja te, sine, nisam učila da mrziš.“

Ako je majka usred rata mogla detetu da objasni da ne sme da mrzi, kakvo opravdanje postoji da deca više od tri decenije kasnije na sportskom turniru pevaju „Ubij Srbina“?

Na turnir došli kao sportisti, a skandiraju smrt Srbima

Posebnu težinu ovom skandalu daje mesto na kojem se sve dogodilo.

Reč je o dečjem sportskom turniru.

Sport bi trebalo da decu uči disciplini, poštovanju protivnika, timskom duhu i fer-pleju. Treneri bi trebalo da od njih prave sportiste i ljude.

Umesto toga, sa jednog dečjeg turnira u Sarajevu dobili smo snimak na kojem deca skandiraju da treba ubiti Srbina.

Zato odgovornost odraslih mora da bude u centru ovog slučaja.

Potrebno je utvrditi ko je organizovao turnir, koji klubovi su učestvovali, ko je bio zadužen za decu i kako su organizatori, treneri i roditelji reagovali.

Muški glas koji pita „Ko ti je rekao da to pevaš?“ pokazuje da je neko od prisutnih odraslih reagovao. Ali njegovu rečenicu sada treba postaviti mnogo šire:

Ko ih je zaista naučio?

Šta će biti kada ta deca odrastu?

U tome je najopasniji deo cele priče.

Dete koje danas možda ni ne razume punu težinu reči „Ubij Srbina“ sutra postaje odrasla osoba.

Zato je zastrašujuće kada se nacionalna mržnja normalizuje već među najmlađima. Ako se dete od malih nogu uči da mrzi Srbe, ne može se kasnije glumiti iznenađenje kada tu mržnju počne otvoreno da iskazuje.

Deca sa ovog snimka nisu rođena mrzeći Srbe. Neko ih je tome naučio.

I zato je ovo pre svega sramota odraslih koji su dozvolili da generacija rođena decenijama posle rata na sportskom terenu umesto navijanja izgovara poziv na ubistvo pripadnika drugog naroda.

Jer „Ubij Srbina“ nije bezazlena dečja parola.

To je rezultat mržnje koja je došla do dece. A kada mržnju uspeju da prenesu i na najmlađe, posledice takvog vaspitanja mogu da traju još jednu generaciju.

(24 Sedam)

BONUS VIDEO