SADNjA voća se obavlja u periodu zimskog mirovanja od opadanja lišća u jesen (početak novembra) do početka vegetacije u proleće.
Foto: Nataliia Samoilova / Alamy / Profimedia
U našim klimatskim uslovima najbolja je jesenja sadnja.
Voćke posađene u jesen imaju dovoljno vlage u zemljištu, preseci žila kalusiraju i na njima se formiraju nove žile rano u proleće, čime se obezbeđuje veći procenat prijema sadnica i brži porast voćaka u prvoj godini.
Ako se sadnja voćaka obavlja u proleće, to treba da bude što ranije (do sredine marta).
Prolećna sadnja je lošija, jer je slabiji prijem i porast sadnica u prvoj godini koje su i osetljivije na sušu, pa ih treba češće zalivati.
Od ove pravilnosti jedino odstupa jagoda, kod koje se najbolji proizvodni rezultati postižu ukoliko se sadnja obavi u toku leta (jul i avgust).
(Iz knjige “Poljoprivredne mozgalice – 1000 zašto, 1001 zato”)