Вук Јеремић, који је сада професор међународних односа у Француској и Кини и главни и одговорни уредник часописа Хорајзонс, каже да се након завршетка политичке каријере посветио академском раду и преношењу искуства новим генерацијама дипломата.
“Од 2023. године предајем међународне односе постдипломцима у Француској и Кини. Неке од ствари које сам прошао у животу могу да буду корисне будућим генерацијама дипломата – како неке ствари треба радити, али још више како неке ствари не треба радити у међународним односима”, рекао је Јеремић.
Београд окупио утицајна имена из света технологије и финансија
Осврћући се на недавно одржан “Хорајзонс форум” у Београду, Јеремић је навео да су учесници били међу најутицајнијим људима данашњице у областима технологије, инвестиција и економије.
“Они који су ових дана били у Београду убрајају се у неке од најутицајнијих људи на свету у тим областима”, истакао је Јеремић.
Међу учесницима су били пионир кинеске вештачке интелигенције Кај-Фу Ли, економиста Џефри Сакс, представници компаније BYD, највећег кинеског произвођача електричних аутомобила, као и руководиоци великих инвестиционих фондова и технолошких компанија.
Јеремић сматра да се односи Европе и Кине налазе у осетљивој фази и да је неопходно пронаћи простор за разговор.
“Односи Кине и Европе су у овом тренутку у превирању. Постоји насушна потреба, и са кинеске и са европске стране, да се дијалогом превазиђу тренутне несугласице. Пут којим се тренутно крећу је веома забрињавајућ и води ка могућем трговинском рату”, упозорио је Јеремић.
Према његовим речима, Србија је у специфичној позицији, јер је дубоко интегрисана у европски економски простор, а истовремено негује изузетно добре односе са Кином.
“Србија је европска земља и веома је интегрисана у европски економски простор, али је истовремено земља која у Европи има најбоље могуће односе са Кином. Због тога је логично место где би тај дијалог могао да се одвија”, оценио је Јеремић.
Треба ли Србија да седи на више столица
Говорећи о концепту “четири стуба” српске спољне политике, који је формулисан током његовог мандата на челу дипломатије, Јеремић је подсетио да је још 2008. године Србија као стратешке партнере дефинисала Европску унију, Сједињене Америчке Државе, Русију и Кину.
“Прво питање које ми је постављено након што смо изашли са доктрином четири стуба било је: ‘Зар стварно мислите да можемо да опстанемо седећи на више столица?’ Осамнаест година касније, одговор је – да, могуће је и корисно је у овако узаврелом свету”, рекао је Јеремић.
Сматра да је једна од важних карактеристика српске дипломатије постојање стратешког континуитета без обзира на промене власти.
“Континуитет у спољној политици, поготово када сте мала земља, један је од кључних фактора успеха на дуже стазе. Могу да кажем да тај стратешки континуитет постоји”, истакао је Јеремић.
Оценио је да су данашње околности сложеније него пре 18 година због лошијих односа између великих сила, али да је избалансирана политика и даље најбољи пут за Србију.
На питање који је од четири стуба најважнији за Србију, Јеремић је одговорио да их не треба посматрати хијерархијски.
“То је као да питате, ако седите на столици, која од четири ноге столице вам је најважнија. Ако вам се измакне било која од те четири, можете да паднете”, рекао је Јеремић.
Црна Гора ће пре освојити Мундијал него ући у ЕУ
Говорећи о европским интеграцијама региона, Јеремић је оценио да не очекује скоро проширење Европске уније.
На питање да ли ће Србија икада ући у ЕУ, Јеремић је био категоричан: “Не”. Исто мисли и за Црну Гору – да неће за две године постати чланица ЕУ.
“Пријатељима из Црне Горе сам рекао да им је већа шанса да освоје Мундијал у фудбалу, и то Мундијал на који се нису квалификовали, него да постану чланица Европске уније 2028. године”, навео је Јеремић.
Сматра да ново пуноправно проширење није могуће без измене институционалних правила Европске уније.
“Нико неће постати члан ЕУ све док не буде промењен ‘устав ЕУ’. Проширење Европске уније новим чланицама није могуће док не дође до промене Лисабонског споразума. Нико нови неће добити место за столом које подразумева право вета”, оценио је Јеремић.
Коментаришући идеје о постепеној интеграцији земаља кандидата у европске структуре, Јеремић је рекао да је и сам годинама заступао став да Србија треба прагматично да уреди односе са Европском унијом.
“Пошто не можемо да постанемо чланови Европске уније, хајде да на прагматичан начин регулишемо односе са Европом, да будемо део заједничког тржишта, али и да задржимо слободу да додатно развијамо односе са другим партнерима, као што је Кина”, навео је Јеремић.
Трампов повратак је политичка револуција
Осврћући се на америчку политику, Јеремић је оценио да је повратак Доналда Трампа у Белу кућу један од највећих политичких догађаја савременог доба.
“Глас за Доналда Трампа је био глас протеста, протеста против естаблишмента, протеста против онога што је представљала држава у том тренутку и због тога његов долазак, поготово други долазак у Белу кућу, по мени је безмало револуција, односно покушај револуције, покушај промене поретка, начина управљања у Сједињеним Америчким Државама”, рекао је Јеремић.
Додао је да ће последице тог политичког преокрета дугорочно утицати на светску политику.
“Да свет више неће бити исти као последица његовог доласка, то је сасвим сигурно”, навео је Јеремић.
“Био сам ратни шеф дипломатије”
Подсећајући на период након једностраног проглашења независности Косова, Јеремић је рекао да је Србија тада водила дипломатску борбу за очување свог територијалног интегритета.
“Био сам условно речено ратни шеф дипломатије. Не у физичком рату, већ у дипломатском рату. Србија се определила за дипломатска средства, јер других није било”, рекао је Јеремић.
Навео је да је мало ко 2008. године очекивао да ће Србија пружити тако снажан дипломатски отпор.
“Косово није успело да постане држава добрим делом зато што је Србија одмах након проглашења независности дипломатски наступила тако да су неке веома моћне земље света заузеле став да то неће признати”, оценио је Јеремић.
Претње Хилари Клинтон
Јеремић је открио да је први пут директно чуо став Вашингтона о неизбежности косовске независности током разговора са тадашњом државном секретарком САД Кондолизом Рајс 2007. године.
“Она је рекла да је једнострано проглашење независности нешто што је по њима неизбежно. Одговорио сам јој да, ако крену тим путем, неће бити интеграције Западног Балкана у Европску унију… Данас је деветнаест година касније од тог разговора”, навео је Јеремић.
Како је додао, много већи притисци уследили су касније, током администрације Барака Обаме, када је државна секретарка била Хилари Клинтон.
“Ту је било притисака, претњи, непријатних ситуација и притисака на дипломатске савезнике Србије да промене став. То нису били лаки тренуци“, рекао је Јеремић.
Јеремић је открио детаље разговора који је водио са тадашњом државном секретарком САД Хилари Клинтон након што је Србија покренула дипломатску кампању против признавања једнострано проглашене независности Косова.
Како је навео, након званичног састанка Клинтонова је затражила још један кратак разговор у четири ока.
“Не вежу ме лепа сећања за тренутак када су се та врата затворила. Хилари Клинтон ми је рекла: ‘Ви са овим морате моментално да престанете’. Питао сам је на шта тачно мисли, а она је одговорила: ‘Добро ви знате на шта ја мислим. Ви сте образован човек, студирали сте на Харварду, знате шта вам кажем, морате да престанете са оваквим понашањем'”, испричао је Јеремић.
Каже да јој је одговорио да спроводи политику Владе Србије и брани уставни поредак земље дипломатским и правним средствима.
“Рекао сам јој да то није моја лична политика, већ политика Владе и уставна обавеза демократски изабраних власти у Србији. Ја представљам политику своје владе”, навео је Јеремић.
“Она ми је рекла: ‘Господине Јеремићу, ако не будете престали са тим, биће последица по вас и по вашу породицу'”, рекао је Јеремић.
Након тог разговора, како каже, одлучио је да прекине посету Вашингтону и врати се у Београд.
“Нисам хтео телефоном да објашњавам шта се догодило, али свима је било јасно да је разговор био тежак чим сам прекинуо посету и вратио се у Србију. Ипак, добио сам подршку државног руководства да наставим започету политику и наставио сам да радим као и до тада”, навео је Јеремић.
“Марш на Дрину” ми је најдраже сећање из Уједињених нација
Говорећи о периоду када је председавао Генералној скупштини УН, Јеремић је рекао да је настојао да ту функцију обавља другачије од својих претходника.
“Био сам мало другачији председник Генералне скупштине. Можда и зато што сам био први који је изабран на изборима после Хладног рата, па сам се понашао нешто слободније”, рекао је Јеремић.
Каже да му је један од најдражих тренутака био новогодишњи концерт у седишту УН који је завршен извођењем “Марша на Дрину”.
“Пошто се новогодишњи концерти традиционално завршавају маршевима, наша идеја је била да се концерт поводом Српске нове године заврши као порука мира. Наш марш је ‘Марш на Дрину’ и то је можда мени најдраже сећање из тог периода“, навео је Јеремић.
Јеремић је подсетио да је током његовог мандата Генерална скупштина усвојила резолуцију о Међународном дану спорта.
“Мој услов председнику Међународног олимпијског комитета Жаку Рогу био је да Новак Ђоковић говори у име свих спортиста света. То се и догодило и то ми је јако драго сећање”, рекао је Јеремић.
Наводи и као битан сегмент председавања Србије Генералној скупштини УН да је Палестина постала члан, не пуноправни, али посматрач у УН.
“Резолуција о Сребреници била је питање од државног интереса”
Објашњавајући зашто је 2024. године сарађивао са државним врхом Србије у кампањи поводом Резолуције о Сребреници, Јеремић је рекао да је реч била о питању од националног значаја.
“Није тајна да Александар Вучић и ја нисмо један другом најомиљенији људи на свету, али када су питања државног интереса посреди, индивидуалне политичке разлике морају бити остављене по страни”, поручио је Јеремић.
Оценио је да је предложена резолуција могла да има дугорочне последице по Републику Српску.
“То није била козметичка, нити симболичка резолуција. То је била резолуција која је могла имати далекосежне последице за будућност Републике Српске. Она је заправо била замка за Милорада Додика и замишљена је била као почетак размонтирања Републике Српске дефинисане Дејтонским споразумом”, додао је Јеремић.
Указао је да је то била изузетно опасна околност, а Генерална скупштина је била локација где је замишљено да та операција крене.
“Имајући у виду моје претходно искуство, укључујући искуство председника Генералне скупштине, нажалост, да кажем, у Србији нема пуно људи који боље познају тај систем и то је, по мени, било питање од пар екселанс државног интереса”, закључио је Јеремић.
