SRLJA LI SVET U GLOBALNI SUKOB? Analitičari otkrivaju da li nam preti TREĆI SVETSKI RAT, kakva je sudbina EU i gde se u novoj podeli karata nalazi Srbija (VIDEO)

Dok geopolitička žarišta od Ukrajine i Bliskog istoka do Tajvana ne prestaju da “vrište”, a zvaničnici poput Dmitrija Medvedeva upozoravaju na najveću opasnost od globalnog oružanog sukoba još od 1945. godine, vodeći stručnjaci poručuju da je svet ušao u proces nemilosrdnog preslagavanja moći.

U emisiji “Jutro na Blic”, politikolog Andrej Ševo sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i prof. dr Marko Babić sa Univerziteta u Varšavi analizirali su ključne pravce u kojima se kreće globalna politika, da li je novi svetski rat neminovnost i kako će izgledati geografija novih blokova.

Mračna predviđanja ili zastrašivanje?

Povodom dramatičnih upozorenja iz Moskve da je svet najbliži globalnom ratu od završetka Drugog svetskog rata, stručnjaci pozivaju na smirenost i realističan pristup.

– Medvedev u ruskom establišmentu ima ulogu nekoga ko potpaljuje i plaši javnost, dok drugi zvaničnici daju znatno umerenije izjave. Krize i nestabilnosti su konstanta međunarodnih odnosa, naročito u trenucima kada se menja globalni poredak, ali smatram da smo i dalje relativno daleko od nekakvog mračnog scenarija globalnog sukoba – ističe Andrej Ševo.

Profesor dr Marko Babić iz Varšave naglašava da se svet nalazi u procesu duboke strukturne promene i stvaranja novih blokova.

– Sjedinjene Američke Države same razgrađuju proces deglobalizacije i fragmentacije koji su nekada kreirale. Danas jesmo bliži sukobu nego pre deset godina, ali smo i dalje daleko od direktne opasnosti. Ipak, u svetskoj politici nikada ne treba zanemariti iracionalnu stranu ljudske prirode i političare koji odluke donose na osnovu emocija ili frustracija – objašnjava Babić.

Kina, Rusija i slom sistema petrodolara

Jedna od najuočljivijih promena u svetskom poretku jeste pravljenje čvrstog saveza između Pekinga i Moskve, što su mnogi američki stratezi poput Henrija Kisindžera decenijama smatrali najvećom noćnom morom Vašingtona.

– Rusko-kineski savez stvoren je na čistom interesu dedolarizacije i uz snažnu podršku Globalnog juga. Oni žele dekonstrukciju sveta u kome je Zapad sam pisao pravila igre. Sa druge strane, Kina neće dozvoliti da Iran padne na kolena na Bliskom istoku. Pored toga, na afričkom kontinentu Kina je decenijama prisutna jer ne postavlja ideološke uslove, dok među afričkim narodima vlada snažan antikolonijalni refleks prema bivšim zapadnim silama – navodi profesor Babić.

S druge strane, analiza američkog delovanja ukazuje na to da će u eri nove administracije Donalda Trampa prevladati transakciona politika u kojoj bezbednost i tehnologija diktiraju savezništva, dok ideologija gubi raniji primat.

Traženje duše Evropske unije i pozicija Srbije

Dok se NATO širi i van granica Evrope, sama Evropska unija prolazi kroz krizu identiteta i pokušava da redefiniše svoju ulogu.

– Evropa ima ogromne ekonomske potencijale, ali nije sila u pravom smislu te reči – nema jedinstvenu vojsku i njeni procesi odlučivanja su izuzetno tromi. Zbog destabilizacije transatlantskih odnosa, Evropljani uviđaju da moraju tražiti sopstveni put i čvršće se povezati ukoliko žele da budu ravnopravan igrač sa SAD, Kinom i Rusijom – objašnjava Ševo.

O Srbiji i Balkanu

Kada je reč o poziciji Srbije i Balkana u predstojećim turbulentnim vremenima, analitičari ističu da manje države moraju biti izuzetno oprezne, ali da razloga za paniku nema.

– Voditi suverenu politiku uvek je izazov za male države. Međutim, srećna okolnost za Srbiju jeste to što se nalazi poprilično ispod radara velikih žarišta i potencijalnih sukoba poput onog oko Tajvana. Naši građani spornim globalnim procesima ne treba da pridaju dozu straha, jer se direktne konfrontacije neće prelamati preko naših leđa – zaključuje Andrej Ševo