“I DALJE SE ODRIČU NASLEDSTVA U KORIST BRAĆE” Objavljeni rezultati istraživanja o ravnopravnosti žena u Srbiji, i jedna brojka je sve iznenadila

Muškarci u Srbiji često ne prepoznaju rodnu diskriminaciju kao rasprostranjen društveni problem, iako istraživanja ukazuju na značajnu razliku između formalne i stvarne rodne ravnopravnosti.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević izjavio je danas da rezultati istraživanja o percepciji muškaraca u Srbiji u vezi sa rodnom ravnopravnošću pokazuju da i institucije i građani i dalje moraju aktivno da rade na suzbijanju rodnih stereotipa.

On je, u izjavi za medije pred početak Nacionalne konferencije “Između formalne jednakosti i stvarne ravnopravnosti: stavovi muškaraca o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji”, naveo da više od 60 odsto muškaraca smatra da je rodna ravnopravnost već ostvarena i da dodatni napori nisu potrebni, dok je takav stav znatno ređi među ženama.

Antonijević je istakao da je oblast nasleđivanja i dalje jedan od najuočljivijih primera rodne neravnopravnosti u Srbiji.

Žene se odriču nasledstva u korist braće

“Žene se i dalje u značajnoj meri odriču nasledstva u korist muških srodnika, najčešće braće“, rekao je Antonijević u hotelu Mona Plaza.

On je naglasio da je potrebno raditi na razumevanju uzroka ovakvih stavova, posebno među muškarcima, koji često ne prepoznaju da neravnopravnost proizlazi iz ukorenjenih percepcija i društvenih obrazaca.

“To su stavovi kojih se ne odričemo lako, ali kojih moramo da postanemo svesni. To je prvi korak istraživanja, a zatim i pronalaženja načina na koje institucije mogu da reaguju, kako bi javni govor bio oslobođen stereotipa i osude, i kako bi svaka zajednica bila zaštićena”, naveo je Antonijević.

On je dodao da su na nivou lokalnih samouprava već vidljivi pozitivni primeri i napredak u odnosu na raniji period navodeći da je sve veći broj žena na čelu opština i gradova, kao i primenu rodno osetljivog budžetiranja.

Muškarci kažu da, žene manje saglasne

Rezultati istraživanja pokazuju da 61,0 odsto muškaraca smatra da je rodna ravnopravnost ostvarena, dok isti stav ima 41,7 odsto žena.

Istovremeno, 45,9 odsto žena smatra da ravnopravnost nije ostvarena, u poređenju sa 28,2 odsto muškaraca.

Muškarci znatno ređe prepoznaju diskriminaciju žena kao rasprostranjen problem: 39 odsto muškaraca smatra da je ona veoma ili uglavnom prisutna, u odnosu na 56,1 odsto žena.

Iako samo 22,3 odsto muškaraca kaže da im nešto smeta u savremenim zahtevima za rodnu ravnopravnost, čak 83,5 odsto označava bar jedan konkretan zahtev kao sporan. To pokazuje da otpor nije uvek vidljiv na opštem nivou, već se javlja kada ravnopravnost treba da promeni praksu.

“Muškarci da zarađuju, žene da brinu o domu”

Tradicionalne norme ostaju snažne: 57,2 odsto muškaraca smatra da je najvažnija uloga muškarca da zarađuje, dok 58,7 odsto smatra da je najvažnija uloga žene briga o domu i porodici.

Više od 45,7 odsto ispitanika smatra da muškarac treba da ima poslednju reč u važnim porodičnim odlukama.

Neplaćeni rad je jedna od ključnih tačaka nejednakosti: 72 odsto muškaraca prepoznaje da žene provode više vremena u kućnim poslovima i brizi, ali 54,3 odsto smatra da su muškarci “prirodno” manje kompetentni za kućne poslove.

Aktivno očinstvo je prihvaćeno više kao ideja nego kao praksa: 50,3 odsto muškaraca smatra da je roditeljsko odsustvo obogaćujuće iskustvo za oca, ali samo 31,8 odsto bi lično koristilo ili je koristilo odsustvo od najmanje dva meseca.

Promene na polju rada

U oblasti rada postoji raskorak između formalne i stvarne jednakosti: 68,4 odsto muškaraca smatra da žene imaju iste šanse za unapređenje kao muškarci, ali 57,8 procenata smatra da žene treba da daju prednost porodičnim obavezama u odnosu na karijeru.

Jednakost kod nasleđivanja

Nasleđivanje pokazuje najjasniji raskorak između zakona i prakse: 79,7 odsto muškaraca smatra da je pravedno da sinovi i kćerke dobiju jednake delove nasledstva, ali 44,1 odsto navodi da je u njihovoj široj porodici uobičajeno da se sestre odriču nasledstva u korist braće.

Kvantitativni deo istraživanja realizovan je na uzorku od 1.200 ispitanika muškog pola u Srbiji.

Korišćen je slučajni reprezentativni uzorak definisan na osnovu uzoračkog okvira koji obuhvata mušku populaciju starosti 18 i više godina.

Istraživanje je rađeno za potrebe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u okviru projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju “Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji” u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

(Tanjug)