“OVO JE OSVETA SRBIJI ZA NEUVOĐENJE SANKCIJA RUSIJI” Vučić: “Neko spolja im je rekao da iskoriste taj slogan – Mi znamo kako”

Nosilac liste “Ujedinjena Srbija” i kandidat za premijera na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji, Aleksandar Vučić, gost je emisije “Ćirilica Milomira Marića” na Prva TV.

Na samom početku razgovora, Vučić je govorio o svemu onome što je obeležilo njegov mandat i o svoj podršci koju je dobijao od naroda.

– Ja sam beskrajno zahvalan našim ljudima na podršci. To jutro, kada sam odlazio iz predsedništva, čovek mora da bude svestan da će to da se dogodi i na svakom drugom mestu, i da odete iz politike, i da budete pripremljeni. I tog dana kada sam otišao, i možda pola sata, sat sam se osećao onako, kao usamljen čovek, potpuno promenjenog života, iznenada. Onda sam rekao: “Idem u borbu” – rekao je Vučić.

– To je bilo za mene posebno emotivno veče. Ljudi su, u stvari, napisali samo jednu reč, i to mi je bila najlepša i najvažnija reč, a to je: “Hvala”. Kada analiziram, setim se milion stvari kroz koje smo prošli od kada sam postao i predsednik vlade, i šta smo zatekli, i sve drugo. Dakle, 10 godina sam verno služio kao predsednik Republike svom narodu.

Vučić je istakao da je tokom mandata bilo previše “teških trenutaka i donošenja teških odluka.

– Ne biste verovali koliko problema i koliko stvarnih pritisaka imate. Dovoljno je da pogledate koliko neke političke stranke nisu bile u stanju da izdrže pritisak na društvenim mrežama jedan dan. Možete da mislite kako bi izdržali pritisak da im dolazi iz Brisela, Berlina, Vašingtona, Moskve, bilo kojeg velikog centra moći. To su mnogo teži i mnogo ozbiljniji pritisci. I mi smo to uspevali da izdržimo i da se borimo za svoju zemlju sve ove godine. Moj je posao da budem uz narod i da budem sa narodom. Moja snaga i moja današnja moć ne proizlazi iz bilo kakve funkcije, jer je nemam. Ona proizlazi iz poverenja naroda u mene – kazao je Vučić.

– Neverovatan je preokret u toku u Srbiji, pravi pravcati preokret. Ja sam iskusan političar, iskusan čovek, sve sam preživeo. 33 godine u politici, dakle, sve sam prošao. Po ceo dan sam u kampanji, ceo dan se borim, trudim se, ne mogu da stignem. Danas sam samo prvu deonicu kratko vozio, i onda sam seo u škodu na suvozačkom mestu, i onda su me vozili. Ali sve ovo ostalo vreme mi je i ta vožnja uzimala i mnogo energije, jer moram da budem koncentrisan na svakoj od tačaka, svuda sa ljudima, beskrajno umoran, kao što vidite, i lošeg imuniteta, i pomalo bolešljiv – istakao je Vučić i dodao da ipak ne odustaje, jer je narod taj koji mu daje snagu da nastavi dalje.

“Narod je shvatio da nam je zemlja u opasnosti”

– U Pazaru zovu me ljudi i kažu: “Neverovatno. ” Ja kažem: “Šta je neverovatno? ” Pa kaže: “Oni su zakazali veliki skup ispred, u centru, tamo ispred Državnog univerziteta u Novom Pazaru, ovi iz, pretpostavljam, ovi iz, studenti blokaderi. ” Ja kažem: “Pa dobro, koliko je ljudi, šta je neverovatno? ” Pa kaže: “Slab im je skup, kaže 600, 700, 800 ljudi, i to su dolazili iz Kraljeva, Raške, drugih mesta.” Ja kažem: “Okej, moram da radim, idem. ” Dobijem sledeću poruku, kaže: “A znaš li koliko je naših? ” Ja kažem: “Pa šta, su naši ostavili štand, jedan imaju, desetak, petnaest. ” Kaže: “Ne, naših je između 2. 500 i 3. 000.” Ja kažem: “Gde je naših između 2. 500 i 3. 000? ” Kaže: “U Novom Pazaru. ” Ja kažem: “Šta je, svi Srbi izašli ili šta je u pitanju? ” Kaže: “Ne, pola Srbi, pola Bošnjaci.” “Kako naši? Ne razumem. ” Kaže: “Pa mi, Ujedinjena Srbija, ih pozvali. ” I ja ne verujem Banetu Maloviću koji mi javlja, onda uzmem pa proveravam, pa zovem sve druge ljude koje znam, pa neki i preterao za 200, 300 ljudi, stvarno je tako bilo. U Kraljevu oni skupe preksinoć 900, ili nemojte me držati za reč. Možda i sinoć, preksinoć, 900 ljudi, i 3. 000 preko puta njih. To je bilo nezamislivo, 30 ljudi da se pokrene i da stane preko puta njih. Bilo je 3 puta više protivnika, preko puta njih. U Šapcu njih 500, 600, naših 2. 000.

Dodao je da se u “Srbiji odjednom sve prelomilo”

– Narod je shvatio da je zemlja u opasnosti i da treba zemlju braniti. Ako me pitate, ja mislim da su ljudi to po prvi put ozbiljno razumeli. Ljudi su shvatili da je— da nam je država u opasnosti. Pri čemu su ranije imali neku dozu opreza i straha. Imali su i to: “pa ima država svoje mehanizme”. Od trenutka kada sam podneo ostavku, ljudi kažu: nećemo ovo da pustimo. Nećemo da pustimo. Zemlja nam je, šta god ko govorio, u sve mane, u sve Vučićeve greške koje ja priznajem, ne negiram, u sve drugo: zemlja nam je dobro napredovala, povećavane su nam penzije, sve je išlo redovno, dinar stabilan kao nikada, gradili smo puteve kao nikada, 686 km brzih saobraćajnica i autoputeva.

– Gradimo i u planu je još skoro 800-900 kilometara regionalnih lokalnih puteva, koliko hoćete: pruga 212 km, novih pruga 870 km, rekonstruisanih pruga. Zaboravili smo kako izgleda voz dok to nismo uradili. Dakle, i ljudi odjednom kažu: “Nećemo to da pustimo. Ima još nešto što ljudi neće da puste: neće da puste da zemljom upravljaju oni kojima je jedina poruka “nemojte da se ljutite”. Ja neću reći ni jednu ružnu reč večeras, ni o kome. Ali ti ljudi na mitinzima laju. Oni viču “av, av” ili ne znam šta sve. Zamislite ozbiljne ljude u Srbiji, pristojne ljude, da dođu na nečiji miting i da laju. Zamislite da ja to tražim od nekoga. Onda to govori o onome ko to traži, a ne samo o onima koji to rade. Mukotrpno stvarano, godinama se mučili, godinama pravili, da bi nam sad to sve odjednom srušili. I ljudi to vide.

Pričali su nam o mladim ljudima, koliko ste puta čuli: “ja ne mogu, ja moram da glasam za mladost”. I ja kažem, ja to negde razumem, to je negde ljudski. Svako ko je otac, deka, baka, on to razume. Na kraju se ispostavilo da oni imaju najstariju listu. Pa čekajte, ljudi, pa sve je suprotno od onoga što ste nam obećavali. Dakle, i to su ljudi videli. Bukvalno se nešto neverovatno dogodilo.

“Nikome nećemo dozvoliti da ruši narodnu volju”

Ja sam jutros došao u Banoštor. Sve što sam ih pitao, oni su samo rekli: “Ništa nam ne treba, samo pobedi. ” Samo pobedi. Pusti, zaboravi na sve. Ranije je bilo milion zahteva. I ljudi su tražili, logično, i za sebe i za porodice. I onda su hteli da Srbija pobedi. Sad gotovo da ništa drugo ne traže. Samo pobedite 25. da možemo normalno da nastavimo živote. Ljudi su osetili da su krenuli da ruše sve naše tradicionalne vrednosti, porodične vrednosti, da svađaju decu sa roditeljima, roditelje sa bakama i dekama.

– Imamo nekoliko prijava od starijih ljudi da su im ukrali lične karte i da su ih prijavili u inostranstvu da glasuju, da ne bi mogli da glasaju ovde. Dakle, to se sad proverava, nadležne službe to rade, proveravaju, i tako dalje. Dakle, kada sve to sagledate, kada sve to vidite, kada vidite da ljudi neće da im deca na fakultetima se bave politikom. Ja nikome neću da se dodvoravam. Neću da kažem: “Ma sve je to divno”, nije ništa divno. Kao predsednik vlade, neću da dozvolim da nam fakulteti budu stecište za političare i opštinske odbore, bilo čije. Teološki štabovi, štekovi-ja vam kažem, to se više neće dogoditi. I nećete verovati, ljudi oduševljeno na to reaguju. Plašili su se sve vreme da iskreno kažu šta misle. Više se niko ne plaši. Probudila se Srbija na svakom mestu, na svakom koraku. Ja sam rekao pre neko veče, i video sam oduševljenje kod ljudi. Rekao sam: “Sad više nisam predsednik, i moja odgovornost je nešto manja, ali ja i dalje držim na veoma visokom nivou, bez obzira što nisam predsednik i nikada neću pozivati na sukobe. Nikada neću nepristojne izraze da koristim. Nikada neću lično da vređam ni porodicu, niti bilo koga drugog od mojih političkih protivnika. Sve živo da mi je o koncu, to nikada neću da radim.” Ali sam rekao te večeri: “Mi ćemo da prihvatimo izborni poraz, bude li ga.” Ako me pitate, osim da se desi neko čudo, mislim da je to nemoguće. Ja se bavim i istraživanjem, ali da ostavimo istraživanja po strani. Govorim i o mom nosu, i o tome što osećam, o mojim očima, o onome što vidim. Ali pobedimo li? Nećete ugroziti tu pobedu. Nikome nećemo dozvoliti da ruši izbornu volju naroda. Nikome. To je inače teško krivično delo kažnjivo po zakonu, jedno od najtežih krivičnih dela. Možete, ako se ne varam, dobijati i do 15 godina zatvora za to. Ko god bude to pokušavao da radi, da uništava kutije, da ruši izbore koji su završeni regularno, mi to nećemo dozvoliti.

O dešavanjima 5. oktobra

Danas je 5. oktobar, i videli smo jednog od junaka 5. oktobra, Milana S. Protića, iz te čuvene radikalske porodice, koji je rekao: “Ne možemo da pobedimo Vučića na izborima, ulica će opet da radi. ” I on se priseća događaja 5. oktobra, kad je zapaljena skupština, kad je zapaljena televizija, kad je uz pomoć službi bezbednosti vojske izvršen i državni udar u zemlji. Jednim delom. Nemojte da smetnete s uma, ono što stalno smetnete s uma. I vi i svi drugi. Uvek zaboravljate spoljni faktor. Uvek zaboravljate spolja. Ne, to je akcija iz inostranstva. To je akcija organizovana spolja, i čitava kampanja, i sve drugo. Međutim, ovde postoji jedna razlika: ja neću da sprečavam izbornu volju. Izgubimo li izbore, ja ću da čestitam. Da li su oni dobili u prvom krugu ili ne, nisam siguran, ali su svakako imali više. Međutim, da li bi Koštunica pobedio u drugom krugu, pobedio bi svakako, i pobedio bi mnogo ubedljivije. Nema nikakve sumnje u to. Ali da li se nekome žurilo da simbolično čak pokaže da to ne može mirno da se završi? Dakle, da je pušten drugi krug da se održi. Šta god ja mislio, a ne mislim ništa posebno dobro ni o Koštunici, ni o Demokratskoj stranci, ni o bilo kome od njih, oni bi pobedili ubedljivije. Ali bi to bilo na miran način urađeno, bez paljenja, Skupštine, bez svega drugog. Ali je neko hteo da kažu: “Srbija je na kolenima. U Srbiji je sukob građanski između njih, i to je kraj”. I to nam je nagovestilo najteže vreme, najmračnije doba naše savremene istorije, u kojoj smo prvoga dana se odrekli kontinuiteta u odnosu na SFRJ. Drugi dan, treći, je bio Zakon o aboliciji i pomilovanju, odnosno odluka o aboliciji i pomilovanju koju je potpisao Koštunica, gde su pušteni i braća Mazreku i Kurti i svi ostali. Zato se oni sada igraju na simboličkom nivou sa Kurtijem Rašićem i ostalima, jer hoće da kažu: “Pre 26 godina naterali smo vas da ga pustite iz pritvora u Nišu, e sad ćemo da mu damo priliku da vas ponovo sruši u Beogradu”. Nemojte da smetnete s uma, da su blokaderski slogan “mi znamo kako”. Oni pojma nisu imali. Niti oni imaju to znanje, niti to imaju znanje i obrazovanje. Namerno im je neko spolja to rekao, da to stave kao slogan, rekao: “Uzmite, da bismo pokazali Srbima da ćemo još jednom da ih unizimo”.

– Jer to će da bude Đukanovićev slogan, mi znamo kako, Crna Gora ko Monako. Ovo je osveta Srbiji, pre svega za neuvođenje sankcija Rusiji, da vam kažem to najotvorenije. I treća stvar, pogledajte kako se igraju sa svim pričama oko Hrvatske, Lordana Zafranovića, kampanje protiv njega. Najjezivija je kampanja protiv čoveka koji je ceo svoj život rizikovao, ceo svoj život uložio da kaže istinu o strašnom stradanju, između ostalog i srpskog naroda. On je zbog ideja u ovom filmu proteran iz Hrvatske, a danas ga proteruju blokaderi iz Srbije, zato što, za razliku od njih, imao je, poput Gage Antonijevića, imao je hrabrost da osudi najteže zločine, da osudi najteži genocid na prostoru bivše Jugoslavije koji je ikada napravljen u jednom koncentracionom kampu. Dakle, imao hrabrosti, i zato ga osuđuju i napadaju. I u isto vreme nam dovode Tompsona u Vukovar, na granicu sa Srbijom.

– U poslednjem intervjuu Vojislava Koštunice, koji je dodatno doprineo rastu njegove popularnosti, na pitanje “šta ćete sa Haškim tribunalom”, on je pokušao da izbegne odgovor. Na drugo postavljeno pitanje, on je rekao: “Nemojte mene da pitate, pitajte onoga ko je uspostavio saradnju sa njima”, to je Milošević sam uradio, mimo svih institucija, isporučujući Dražena Erdemovića, vi znate Hrvata, poreklom iz Tuzle, koji je počinio zločine, koji je onda otvorio tu priču oko Srebrenice i tako dalje. Ali je rekao: “Mi sa tim nećemo imati ništa. ” Šta nam se dogodilo posle toga? Nastavilo se posle puštanja braće Mazreku i ostalih koljača i ubica iz Klečke. Krenuli su katastrofalni ekonomski problemi: opšta otimačina, krađa, pljačka, svega. Opljačkali su sve bioskope. Naveo sam bioskope zato što su bioskopi, verovali ili ne, najmanje važni. Njima je to bilo zarad lokacije, da mogu da zgrnu pare u svoje džepove, ništa drugo. Uništili su sve fabrike, privatizovali. Ja sam uvek za privatizaciju, jer smatram i državnu, posebno društvenu svojinu lošom. Ali je problem u tome što su oni to radili samo da bi svoje džepove napunili.

– Kreće sve to, svi ti procesi kreću, i naravno kreću poniženja za Srbe: hapsi jednog, hapsi drugog, hapsi trećeg. Teraj Šešelja kao političkog protivnika u Hag, dogovaraj se s njima da ti hapse ljude. Na sve to, kada sve to radiš, oni ti prave pogrom na Kosovu, na koji ti ćutiš, ne reaguješ, ništa se ne dešava. Od priče “demokratija” i “sredićemo mi to oko Kosova”, odjednom vidimo stradanje našeg naroda, vidimo hapšenje ljudi koji su se borili za zemlju, od Milana Lazarevića, Pavkovića, svih drugih naših časnih generala koji su branili našu zemlju, bukvalno kao na kantar su kilo mesa predavali. Ja, kao predsednik Republike i kao predsednik vlade, nisam želeo ni kada su tražili izručenje njih četvoro radikala, koji su mi bili u tom trenutku žestoki politički protivnici, uključujući Šešelja, nisam hteo da pristanem.

– Nisam, iako sam dobio obavezujući nalog Haškog tribunala, nisam hteo da to uradim. I izdržao sam sve pritiske. Kad je država jaka, i kad država ima snažnog lidera, sposobnog da se bori sa pritiscima, onda to može da podnese. Kad ima slabe ljude na čelu koji brinu o sebi i svojoj vlasti, onda ne može ništa da podnese. Znate, kad bi neko od njih stvarno podneo ostavku i iz moje pozicije išao u izbore? Pa, nikada. Dakle, svi koji su išli znali su da Crna Gora mora da dobije pravo na ocepljenje, i da mora da ode, i da Srbija mora da ćuti na to. To je bio kondicio sine qua non, dakle uslov bez koga se ne može da bi Kosovo otišlo. I oni su to sve znali unapred, svi ti koji su u svoje jakne trpali pare.

– Da unište svoju zemlju, a tobože su je spasavali i oslobađali? Baš su to radili. I na kraju je ostalo da ode Crna Gora, znalo se tada da će da krenu na Kosovo. Oni su samo govorili: “Samo nemojte sad, čekajte da prođu izbori. ” Oni neće da čekaju. Kao što su ih naterali da simbolično Miloševića isporuče na Vidovdan.Na Vidovdan ti hapsiš svog predsednika? Oni se prave da nisu znali. Da je Srbija umesto carstva nebeskog izabrala carstvo zemaljsko. I oni su upravo na Vidovdan ga izručili. Srbija je tog dana izabrala nikakvo carstvo. Srbija je tog dana izabrala poniženje. Šta god mislili o Slobodanu Miloševiću, oni su bili miljenici Zapada, a kao što znate, na Zapadu nisu bili zadovoljni sa Miloševićem.