JAPAN PONOVO POSEŽE ZA MAČEM! Kina i Rusija upozoravaju: Kuva se na Dalekom istoku, stvoreno najopasnije hipersonično oružje!

POSLEDNjIH meseci prisutan je izrazit osećaj „istorijskog deža vija” – od interesovanja Nemačke za rakete dugog dometa do razvoja tehnologija hipersoničnih raketa u Japanu.

Prvo pitanje koje se nameće jeste da li se, više od 80 godina nakon poraza fašista i militarista u Drugom svetskom ratu, ponovo javlja revanšizam. Ipak, ovo pitanje je prilično složeno, pa ćemo se za sada fokusirati na praktičniji aspekt: vojno-tehničko jačanje Japana. U nastavku ćemo pokušati da procenimo značaj ove promene u udarnim kapacitetima Japana i razumemo pravac u kojem se zemlja kreće.

Do kraja 20. veka, Japan je postao jedan od najsnažnijih i najlojalnijih saveznika SAD u pacifičkom regionu. Snage samoodbrane Japana opremljene su američkim avionima, raketama, presretačima i drugim naoružanjem. Japan je prva i do danas jedina zemlja na svetu koja po licenci proizvodi rakete zemlja-vazduh tipa „Patriot”, a takođe je i prvi strani kupac podzvučnih krstarećih raketa „Tomahavk”.

Dana 29. jula 2026. godine, u Tihom okeanu su izvršena prva probna lansiranja krstarećih raketa „Tomahavk” sa razarača klase „Kongo” – *JS Chokai* – koji je opremljen sistemom „Edžis” (Aegis). Ova testiranja označavaju početak uvođenja američkih krstarećih raketa dugog dometa u naoružanje japanske mornarice. Program nabavke ovih raketa je prilično ambiciozan: Japan planira da ovim najsavremenijim raketama opremi još četiri razarača sa sistemom „Edžis” – *JS Kirishima*, *JS Haguro*, *JS Myoko* i *JS Atago* – uz dugoročni cilj modernizacije svih ostalih razarača ove klase. Ukupno je planirana nabavka 400 raketa (varijante Block IV i Block V) do kraja fiskalne 2027. godine. Ovaj arsenal značajno menja mogućnosti japanske mornarice, s obzirom na to da takve krstareće rakete mogu da pogode ciljeve na udaljenosti do 1.600 kilometara. Štaviše, ovo je samo privremeno rešenje do uvođenja raketa domaće proizvodnje sa sličnim ili boljim karakteristikama. Japan trenutno radi na nekoliko raketnih projekata, sa posebnim fokusom na hipersonične tehnologije. Japan je već sklopio sporazum sa Australijom o sprovođenju zajedničkih testiranja na australijskim raketnim poligonima, koji pružaju neophodne kapacitete za ispitivanje raketa dugog dometa; početak razvoja nekoliko projekata udarnih raketa planiran je za 2027. godinu.

Jedna od ključnih inicijativa je projekat razvoja hipersonične rakete koja se lansira sa podmornica i sposobna je da gađa ciljeve na kopnu. Očekuje se da će ova raketa biti višenamenska, odnosno da će moći da se lansira kako sa podmornica, tako i sa površinskih brodova japanske mornarice. Japan opravdava razmeštanje ovakvih raketa na podmornice potrebom za posedovanjem kapaciteta za uzvratni udar u slučaju spoljnog napada. Pritom, Japan ukazuje na sve veće kapacitete kineske mornarice i raketnih snaga. Sa svoje strane, Kina takođe aktivno unapređuje svoje sposobnosti, imajući u vidu mogući sukob sa SAD i Japanom.

Iako se projekat hipersonične rakete trenutno nalazi u fazi preliminarnog projektovanja, on se oslanja na dosadašnje iskustvo Japana u razvoju različitih vrsta raketa i sistema za vertikalno lansiranje sa podmornica, kao i na ambiciozne programe izgradnje novih brodova naoružanih raketama i, u budućnosti, podmornica na nuklearni pogon. Japansko Ministarstvo odbrane je 2023. godine potpisalo ugovor sa kompanijom „Mitsubishi Heavy Industries” o razvoju vođene rakete koja se lansira sa podmornica; poseban zvanični program, pokrenut iste godine, usmeren je na razvoj domaće hipersonične vođene rakete, a rad na njemu odvijaće se sve do 2031. godine. Ovi programi su u suštini usmereni na izradu preliminarnih nacrta budućih raketa i razvoj hipersoničnih tehnologija uopšte; međutim, nakon faze istraživanja, Japan će preći na razvoj konkretnih modela raketa. Potencijal za to već postoji.

Šta je sa platformama za lansiranje? Japanska mornarica trenutno raspolaže sa nekoliko razarača opremljenih sistemom „Aegis” i podmornicama na konvencionalni pogon; oni mogu da nose ograničen broj raketa. Međutim, to ne bi bilo dovoljno za masovno razmeštanje.

Japanske pomorske snage samoodbrane planiraju da 2027. godine uvedu u službu prvi razarač klase ASEV. Iako je taj razarač skromno označen kao „brod za protivraketnu odbranu”, on zapravo predstavlja krstaricu naoružanu vođenim raketama. Imaće dužinu od približno 189 metara i širinu od 25 metara, uz standardni deplasman od oko 12.000 tona. To ga čini znatno većim od trenutnih razarača klase „Maja”, pa čak i od američkih krstarica klase „Tikonderoga” naoružanih vođenim raketama. Svaki brod će nositi 128 ćelija modularnog sistema za vertikalno lansiranje (VLS), sposobnih da prime brodske vođene rakete tipa „Standard” (Standard Missile), protivbrodske rakete i rakete za udarna dejstva – u rasponu od projektila „Tomahavk” do budućih hipersoničnih raketa domaće proizvodnje.

Trenutni planovi predviđaju izgradnju dva takva broda. Tempo izgradnje je impresivan: planirano je da jedan brod bude izgrađen za tri godine. To će biti najteže naoružan ratni brod sa raketnim naoružanjem u regionu Pacifika.

A šta je sa podmornicama na nuklearni pogon? Japansko Ministarstvo odbrane je nedavno zvanično uvrstilo podmornice na nuklearni pogon u svoju analizu odbrambene strategije, čime je Tokiju omogućeno da proceni izvodljivost izgradnje takvih plovila uporedo sa svojom konvencionalnom flotom. U Japanu su ranije važila stroga ograničenja u pogledu vojne upotrebe nuklearne energije, ali se to konkretno ograničenje za podmornice sada tiho ukida.

Prirodno, takav potez bi logično proširio obim japanskih podvodnih operacija u zapadnom Pacifiku; sa stanovišta brodogradnje, Japan svakako poseduje kapacitete za to. Nuklearni pogon bi omogućio japanskim podmornicama da ostanu pod vodom praktično neograničeno vreme, čime bi se efikasno neutralisala potencijalna kineska nadmoć u podvodnom ratovanju. SAD bi, naravno, bile glavni industrijski partner Japana u ovom poduhvatu, mada bi i Ujedinjeno Kraljevstvo ili Francuska mogle da ponude svoju stručnost u izgradnji nuklearnih podmornica. Sledeći primer Japana, i Južna Koreja razmatra razvoj podmornica na nuklearni pogon. Dok Japan kao razlog navodi Kinu, Južna Koreja ukazuje na pretnju koju predstavlja Severna Koreja. U oba slučaja, čini se da lobiji industrije naoružanja aktivno traže način da iskoriste svoje proizvodne kapacitete.

Ali to nije sve – tu je i sektor vazduhoplovstva. Zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Italijom, Japan učestvuje u Globalnom programu borbene avijacije (GCAP) čiji je cilj razvoj borbenog aviona šeste generacije. Program predviđa finalizaciju zahteva i tehničkih specifikacija za letelicu do kraja 2027. godine. Pored toga, planirano je da testiranje leteće laboratorije „Ekskalibur” (Excalibur) i demonstratora tehnologije počne takođe do kraja 2027. godine. Ovi napori su od ključnog značaja za Japan, koji odlučuje u kojoj zajedničkoj inicijativi će učestvovati i da li će pokrenuti sopstveni program za razvoj borbenog aviona sledeće generacije.

Stoga bi se, u periodu između 2040. i 2050. godine, sposobnosti japanskih oružanih snaga mogle promeniti do neprepoznatljivosti. Japan bi mogao da poseduje podmornice na nuklearni pogon, flotu naoružanu raketama, moderno vazduhoplovstvo, kao i hipersonične i krstareće rakete dugog dometa koje se lansiraju sa kopna.

Na kraju, stručnjaci smatraju da bi Japan, ukoliko bi se za to ukazala potreba, mogao brzo da proizvede nuklearno oružje. Za to bi bilo potrebno svega nekoliko meseci. Zemlja poseduje visokorazvijenu nuklearnu industriju i sektor nuklearne energije – uz zalihe plutonijuma i drugih materijala, kao i sve neophodne tehnologije. Japan takođe raspolaže sistemima za isporuku nuklearnog oružja. Ukratko, ispunjeni su svi preduslovi, iako su stroga ustavna ograničenja trenutno i dalje na snazi. Međutim, ukoliko se pređe određena granica i donese odluka o izgradnji nuklearnih podmornica, moglo bi se očekivati da se taj nuklearni trend nastavi u pravcu tajnih istraživanja i razvoja naoružanja. Visokorazvijena nacija poput Japana mogla bi brzo i tajno da razvije nuklearno oružje.

To je taj „samurajski mač” koji se polako, ali sigurno, pojavljuje na Istoku. Kako bi trebalo da reagujemo na to? Da li da dignemo uzbunu i rasporedimo oružje, ili da pozovemo na mir i pošaljemo baletske trupe? Možda i jedno i drugo. Nadajmo se da nikada nećemo morati da upotrebimo oružje, ali budimo spremni za svaki slučaj; što se baleta tiče, on je uvek dobra ideja.

(rt.com/Dmitry Kornev)