Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић рекла је за РТС да економска сарадња Србије и Узбекистана последњих годину дана бележи интензиван развој.
Од посете председника Србије Александра Вучића Ташкенту прошлог октобра до посете председника Узбекистана Шавката Мирзијојева, организована су четири пословна форума са циљем повезивања пословних заједница две земље.
Посебан значај сарадњи, како наводи Лазаревићева, даје брзи економски развој Узбекистана и читавог региона Централне Азије.
Узбекистан је, према њеним речима, у прва два квартала ове године забележио раст БДП-а од 8,6 одсто, а његова економија развија се у више сектора у којима постоји висок степен комплементарности са Србијом.
Заједничка декларација којом улазимо у претпреговоре
Када је реч о трговини, Лазаревићева истиче да су две стране изразиле спремност да започну преговоре о закључењу споразума о слободној трговини.
“Данас ће бити потписана и заједничка декларација којом заправо улазимо у претпреговоре, односно дефинисање модалитета даљих преговора“, каже Лазаревићева.
Објашњава да је то стандардна фаза у процедури која претходи преговорима. Следећи корак је формирање експертског тима две стране који ће дефинисати модалитете преговора, обухват будућег споразума и његове кључне компоненте.
Лазаревићева наводи да Узбекистан за сада има споразуме о слободној трговини са земљама Заједнице независних држава, али да интензивно шири мрежу партнера. Само ове године започео је преговоре са Индонезијом и Сингапуром, пре неколико дана.
“Србија је прва европска земља са којом желе да уђу у преговоре“, наглашава министарка.
Србија, када је реч о Централној Азији, већ има режим слободне трговине са Казахстаном и Киргистаном у оквиру Евроазијске економске уније.
Пољопривреда важан простор за сарадњу
Једна од области у којима постоји велики потенцијал за сарадњу јесте пољопривреда, која, према речима Лазаревићеве, учествује са 17,3 одсто у БДП-у Узбекистана и запошљава четвртину радне снаге те земље.
Србија на узбекистанско тржиште већ извози машине за прехрамбени сектор, као и садни и семенски материјал.
Узбекистан је успешан произвођач пшенице и бројних врста воћа, па Лазаревићева очекује и интензивирање сарадње са институтима у Србији.
Поред повећања трговине робом и услугама, сарадња би Србији могла да обезбеди и значајне сировине за домаћу индустрију, али истовремено и већи простор за пласман српских производа на узбекистанско тржиште.
Заједничка предузећа и нова радна места
Лазаревићева указује и на могућност оснивања заједничких предузећа, посебно у текстилном сектору.
План је да се обезбеди повољнија увозна сировина која би се даље прерађивала у Србији, чиме би се подржала домаћа прерађивачка индустрија и производња намењена извозу.
Узбекистан је, додаје, значајан извозник језграстог и сушеног воћа, па би развој слободне трговине могао да се одрази и на цене тих производа на домаћем тржишту.
“Све што се ради на крају неког ланца заиста се рефлектује тако да сами грађани имају корист. То што отварамо нова радна места и што стварамо неки нови посао свакако се рефлектује тако да много више људи ради, самим тим много више људи зарађује, компаније боље функционишу“, истиче Лазаревићева.
Отварање новог тржишта, према њеним речима, може да створи и могућност за заједнички наступ компанија две земље на другим тржиштима.
Нови инвестициони циклус са Емиратима
Министарка Лазаревић говорила је и о резултатима посете Дубаију, где је учествовала на годишњем инвестиционом састанку који окупља представнике влада, инвеститоре и највеће компаније.
Током боравка разговарала је са министром спољне трговине Уједињених Арапских Емирата и председником Коморе Дубаија, као и са генералним секретаром Савета за сарадњу арапских држава Залива.
Према њеним речима, генерални секретар тог Савета изразио је жељу да посети Србију током Експа, а биће му упућен и званичан позив.
Лазаревићева очекује и да у наредних неколико месеци Србију посети министар спољне трговине УАЕ са представницима компанија.
“Желимо да иницирамо један нови инвестициони циклус и да нам дођу нове емиратске компаније у неке нове области сарадње на којима и те како радимо“, каже Лазаревићева.
Српски извоз премашио 21 милијарду евра
Говорећи о најновијим спољнотрговинским показатељима, Лазаревићева наводи да је у периоду од јануара до јула извоз Србије порастао 8,8 одсто и премашио 21 милијарду евра.
Увоз је у истом периоду растао двоструко споријом стопом – 4,4 одсто.
Европска унија остаје кључно тржиште за Србију, а извоз у ЕУ порастао је за готово десет одсто. Немачка је на првом месту са више од три милијарде евра српског извоза, док је Италија друга са готово две милијарде.
Посебно је значајан, истиче министарка, раст извоза прерађивачке индустрије од скоро десет одсто.
“Мислим да се у овом тешком, изазовном времену са којим се суочавају и Европа и свет, српска економија и спољна трговина држе јако добро“, оцењује Лазаревићева.