Ružica Nikolić iz Niša imala je 59 godina kada je preko noći morala svom unuku da postane i majka i otac i staratelj. Dečaka je, kaže, spasavala od teškog porodičnog života, sama ga izdržavala i radila različite poslove dok mu roditelji pet godina nisu dali nijedan dinar alimentacije. Danas, zahvaljujući Alimentacionom fondu, prvi put ima finansijsku pomoć i sigurnost.
Prvo je pokušala razgovorom da reši problem sa sinom. Međutim, došlo je do nasilja nad dečakom…
– Moram da kažem da sam sina zbog nasilja nad unukom izbacila iz kuće. Izbacila sam i njegovu drugu ženu s decom i ostavila unuka da ja vodim brigu o njemu – priseća se na ivici suza u razgovoru za Kurir Ružica, kojoj je centar za socijalni rad najpre dodelio status privremenog staratelja, a zatim su usledile godine borbe i više od 15 sudskih ročišta.
– Posle dve godine mukotrpnog suđenja, zahvaljujući advokatici koja je prihvatila da vodi naš slučaj, postala sam staratelj svom unuku.
Baka postala staratelj
Roditelji su u međuvremenu, kaže, izgubili roditeljsko pravo, ali je obaveza izdržavanja deteta ostala.
– Iako su imali obavezu da isplaćuju alimentaciju detetu, za pet godina nisu dali nijedan dinar – ističe ova hrabra žena.
Svaki dinar za izdržavanje deteta je bio važan. Zato je radila svakojake naporne poslove.
– Bila sam pomoćni radnik u kuhinji, radila kao kuvarica i negovateljica, samo da bih nas prehranila. Ja njemu nisam samo baka. Ja sam mu roditelj, staratelj, psiholog, pedagog, i majka i otac i baka i deka. Njegov ceo svet!
Kada je počeo s radom Alimentacioni fond, Ružica je preko advokatice pokrenula postupak kako bi ostvarila pravo na novac koji pripada njenom unuku.
– Zahvaljujem državi koja je dala inicijativu za Alimentacioni fond i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju što su to omogućili. Advokatica je odmah preduzela mere i za oko mesec i po dana nama je legla prva uplata. Ovo je sada naša sigurnost i mogućnost da dečaku obezbedim ono što mu je potrebno za školu – ističe Ružica, koja je o svom iskustvu govorila i na panelu “Prva godina Alimentacionog fonda – Nijedno dete ne sme da čeka”.
Konferencija godinu dana od osnivanja Alimentacionog fonda Foto: MARKO KAROVIC, Marko Karovic
– Čuvam ga od prvog razreda osnovne. Bio je dečačić od 28 kila. Danas je to srednjoškolac, momak od 182 centimetra i težak 86 kila. Sada mogu da mu obezbedim, recimo, markirani ranac, za koji do sada nisam imala para. Čim bude uplata ovog meseca, idemo da kupimo ranac i jedne bolje patike… Sav taj novac je njemu namenjen. Ide za njegovo obrazovanje. Mnogo nam znači pomoć Alimentacionog fonda. Imamo neku sigurnost. Sada znamo da ćemo svakog meseca, od 15. do 18, dobiti taj novac koji treba mom unuku.
Godine bez roditeljske ljubavi ostavile su trag i na dečaku. Ružica kaže da je teško shvatio da roditelji više nisu deo njegovog života.
– Dete je, nažalost, na težak način shvatilo da ni majku nije briga za njega, da je zapostavljen, kao da ne postoji za njih. Tako da ih je i on otpisao, bukvalno. Za njega otac i majka sada ne postoje – kratko će kroz uzdah.
Amina Jusović Foto: Marko Karovic
Amina Jusović, novinarka – Tri godine ni dinara za dvoje dece
Amina Jusović, novinarka i majka osmogodišnje devojčice i sedmogodišnjeg dečaka, tri godine nakon razvoda nije dobila nijednu uplatu alimentacije za svoju decu. Tek kada je počeo s radom Alimentacioni fond, stigla je prva uplata, novac koji joj, kaže, danas znači mnogo više od finansijske pomoći.
Amina dodaje da je razvod bio posledica dugotrajnog fizičkog nasilja, kao i psihičkih i emotivnih trauma. Nakon toga, sav teret brige o deci pao je na nju.
– Pokušavala sam na različite načine da bivši suprug počne da izmiruje obaveze. Mislio je da taj novac ide meni. Pokušavala sam da mu pokažem za šta se koristi, slala uplatnice za vannastavne aktivnosti, ali ništa. Tri godine deca nisu dobila nijedan dinar. Prva uplata stigla je tek preko Alimentacionog fonda – kaže Jusovićeva i ističe:
– Posebno težak izazov je briga o sinu, koji je autističan i kome su potrebni dodatna nega, tretmani i veća finansijska stabilnost.
Zato novac iz fonda nije samo finansijska pomoć. Najvažniji je osećaj sigurnosti, da znam da će tog datuma stići nešto što moja deca zaslužuju, a što tri godine nisu dobijala.
Nenad Stanimirović, vojni penzioner
Vojni penzioner Nenad Stanimirović nakon razvoda 2021. godine ostao je da se sam bori da svom sinu obezbedi sve što mu je potrebno. Majka deteta prvih pet meseci plaćala je alimentaciju, a potom je dala otkaz na poslu i prestala da uplaćuje novac.
Godine su prolazile, dug je rastao na stotine hiljada dinara, a Nenad je, kako kaže, morao čak i da podigne kredit kako bi sinu obezbedio osnovne stvari. Sada mu Alimentacioni fond uliva sigurnost i pomoć.
– Mi smo se razveli 2021. i prvih pet meseci sud je odredio da se alimentacija skida preko njene plate. Kada je to isteklo, ona je dala otkaz, smatrajući da taj novac ide meni. Ne ide taj novac meni, nego detetu – naglasio je Nenad govoreći o svom iskustvu na panelu posvećenom prvoj godini rada Alimenatacionog fonda.
Pokušavao je, kaže, na različite načine da natera bivšu suprugu da ispuni zakonsku obavezu. Usledile su presude, pa nove presude, ali bez rezultata. Dug je u međuvremenu samo rastao.
– Prvi dug je bio preko 100.000 dinara, a drugi je dostigao oko 700.000. Majka jednostavno nije želela da zna za dete. Iz medija sam saznao za Alimentacioni fond, a onda sam kontaktirao sa advokatom, koji je završio proceduru i posle nekoliko nedelja počela je isplata. Ja sam ranije morao da dižem kredit da bih mogao detetu da ispunim osnovne potrebe. E sad, kredit je tu, ali znam da dobijam novac iz fonda za njega i mnogo sam mirniji. Mogu detetu da obezbedim osnovne stvari.
