Čak 2,5 miliona prijava za ozakonjenje: Kako će masovni upis objekata uticati na tržište i cene stanova? (VIDEO)

U Srbiji se, prema procenama, nalazi oko 4,8 miliona nelegalnih objekata. U okviru nove akcije države omogućeno je podnošenje čak 2,5 miliona prijava za upis za legalizaciju, odnosno ozakonjenja tih objekata. Procedura je podrazumevala važeću ličnu kartu ili pasoš, kao i dokaz o vlasništvu – ugovor, presudu, broj katastarske parcele ili ostavinsko rešenje. Troškovi su se kretali od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od konkretnog slučaja.

Rok za prijavu istekao je 8. februara u ponoć, ali je produžen do 24. oktobra za specijalne slučajeve i iz opravdanih razloga.

Rok za žalbe i prigovore sa 5. marta pomeren je na 8. mart. Ipak, uprkos velikom interesovanju, ostala su brojna otvorena pitanja – od vlasničkih sporova, poreza na imovinu i eventualne retroaktivne naplate za objekte koji će tek sada biti uknjiženi, do upotrebnih dozvola i odgovornosti za bespravnu gradnju.

Ono što Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima izričito propisuje jeste nulta tolerancija na nelegalnu gradnju ubuduće.

Evidentiranje, a ne klasična legalizacija

Ekspert za nekretnine Milić Đoković objašnjava da se aktuelni propis ne odnosi na klasičnu legalizaciju, već na evidentiranje objekata. Kako kaže, i sam Zakon se tako zove i nigde se izričito ne pominje legalizacija, iako se taj izraz u javnosti često koristi. Suština je, prema njegovim rečima, da se utvrdi “ko je, šta je i čije je šta”, odnosno da se jasno evidentira vlasništvo.

On dodaje da je ovo tek prva faza procesa legalizacije i da predstoje dodatni koraci kako bi se sve u potpunosti završilo.

Smatra da je važno da se objekti evidentiraju, ali izražava razočaranje što je podneto samo oko 2,5 miliona zahteva.

Ističe da mu nije jasno zašto više ljudi nije iskoristilo priliku da uz minimalnu dokumentaciju pokrene postupak, te poziva sve koji imaju interes da to učine pre isteka roka 24. oktobra.

Šta građani dobijaju ozakonjenjem

– Svako ko je imao problem sa legalizacijom objekta u kome živi ili radi – ovo je sigurno ogromna šansa da taj problem reši. To je dobra stvar i moći će da ima konačno normalnu struju, može da se prijavi na porez, može da prijavi stanovanje, može da u krajnjem slučaju ostvari sva prava kao vlasnik – da eventualno podigne neki kredit, da li stambeni, da li hipotekarni, da založi to u svojoj imovini. Svakako mu raste vrednost imovine. Povećava se vrednost, povećava se dobit, bruto efektiva u samoj vlasničkoj strukturi – rekao je Đoković.

Efekti na tržište nekretnina

Milić Đoković ističe da ova prva faza legalizacije zasad nema vidljiv efekat na tržište nekretnina i da to verovatno nije ni bila namera države. Cilj je pre svega da se omogući upis i rešavanje statusa individualnih objekata, kojih je oko 80 odsto, a ne da se podstakne nova gradnja ili legalizuju nelegalni projekti investitora, već da se pomogne ljudima koji su iz potrebe kupovali takve nekretnine.

I dalje važi princip nulte tolerancije na bespravnu gradnju.

On smatra da se neće desiti nagli “bum” i masovna pojava skupih nekretnina na tržištu. Eventualni novi objekti koji uđu u promet biće uglavnom deo sekundarnog i tercijalnog segmenta tržišta – dakle stanovi i kuće u cenovnom rasponu približno od 50.000 do 100.000 evra, najčešće na periferiji i u manjim sredinama.

U centralnim, najskupljim zonama Beograda i Novog Sada ima vrlo malo takvih objekata, pa se ne očekuje da će se pojavljivati nekretnine vredne 500.000 ili milion evra iz ovog procesa.

Najveći uticaj, ako ga bude, osetiće periferne gradske zone i manji gradovi, gde bi ponuda mogla da poraste.

Ostaje otvoreno pitanje da li će to dovesti do pada ili rasta cena, što je, kako kaže, ključno pitanje na koje tržište tek treba da da odgovor.

– Ja sumnjam da će se pojaviti nekretnine iz ovog Zakona koje će koštati 500 hiljada, milion, dva miliona… To je jednostavno možda sporadično, ali nije pravilo. Pravilo je da će to biti nekretnine od između 50 i 100 hiljada evra – nekretnine koje su prvi stan, uglavnom.

To će pomoći lokacijama – Kaluđerica, Ledine, Altina, Borča, Krnjača. Tako da će ti manji gradovi (ili periferije) dobiti svoju dobru ponudu, ljudi će to naravno moći da kupuju. E sad, tu dolazimo do problema dve škole mišljenja – da li će se to odraziti na smanjenje ili na povećanje cena – zaključio je Đoković.