“MOŽEMO DA OČEKUJEMO VISOKU IZLAZNOST” Pejić o najnovijem istraživanju javnog mnjenja i izborima: “Moguće je i da će biti više studentskih lista”

Manje od godinu dana ostalo je do izbora, još nije poznat tačan termin, kao ni da li će istovremeno biti raspisani parlamentarni i predsednički. U međuvremenu, studenti i dalje protestuju, ali su okupljanja sve ređa i manje brojna. Trzavice na relaciji studentski pokret-opozicija ne prestaju, čeka se i dalje informacija koliko će lista učestvovati, kao i ko će sve biti na studentskoj.

Vladimir Pejić, izvršni direktor agencije Faktor plus, je u razgovoru za “Blic uživo” istakao da rezultati poslednjeg istraživanja javnog mnjenja koje je ova agencija sprovela pokazuju da građani očekuju i predsedničke i parlamentarne izbore.

– Neki smatraju, odnosno najveći broj njih smatra da će biti u isto vreme. Moje mišljenje je da postoji verovatnoća i da parlamentarni čak budu pre, najmanja verovatnoća je da budu predsednički pre, ali zaključak koji možemo doneti o stavovima građana je da ih oni očekuju u ovoj godini, odnosno u narednih godinu dana, to je najverovatnije u 2026. i očekuju da će biti i predsednički i parlamentarni izbori – naveo je Pejić.

“Dosta visok rezultat”

Prema istraživanju, koje je predstavljeno u emisiji “Blic uživo”, izlaznost na izborima bila bi 57 odsto. Pejić je istakao da možemo očekivati da izlaznost na izborima bude na dosta visokom nivou.

– Postoji broj građana koji još uvek nije odlučio, tako da, uzimajući sve u obzir, mislim da možemo da očekujemo dosta visoku izlaznost. S jedne strane, kada nije neposredna izborna kampanja, kada nisu najavljeni izbori u narednih dva, tri meseca, ili nisu raspisani, mi uvek dobijemo rezultate i niže nego što su sada. A opet, s druge strane, izbori se očekuju u ovoj godini, ljudi su u priličnoj meri zagrejani i ovo je, poredeći s nekim rezultatima iz prethodnih izbornih ciklusa, dosta visok rezultat. Gotovo je izvesno da će 57 odsto birača izaći na izbore – istakao je Pejić.

“Dilema kod birača koji su protiv vlasti”

On je, takođe, istakao da “oni koji su za vlast oni su u najvećoj meri opredeljeni te da je najveći broj njih za Srpsku naprednu stranku”.

– Kada je u pitanju onaj drugi deo koji je protiv vlasti, tu već imamo jednu veliku dilemu. To je dosta heterogena grupa građana koja se razlikuje ne samo po političkom opredeljenju, nego i generalno ideološki i po mnogim drugim pitanjima. U ovom trenutku je negde i logično da oni još uvek ne znaju za koga će. I imamo jedan broj ljudi koji je evidentno protiv vlasti i koje ništa drugo ni ne zanima, bitno im je samo da su protiv vlasti i nije im toliko ni bitno za koga će glasati – poručuje izvršni direktor agencije Faktor plus koji je istakao da “73 odsto građana zna za koga će glasati”.

– Najveći broj njih koji znaju su za vlast i tu nema dileme za Srpsku naprednu stranku i jedan manji broj za socijaliste. I pored njih imamo i određen broj koji je za, da li za studentsku listu, da li za opoziciju, ali jednostavno glasaće protiv vlasti. To je neki broj koji je relativno logičan i u ovom periodu očekivan. Međutim, kako se budu bližili izbori i kako budemo imali jasniju sliku ko će na tim izborima i na koji način učestvovati, onda će, verovatno, taj broj rasti – dodaje Pejić.

Upitan da li će se predizborna kampanja voditi oko onih 27 odsto neopredeljenih, on je poručio da se “oko apstinenata uvek vodi neka borba i svi očekuju da će oni glasati za njih i pripisuju ih sebi”.

– Imam običaj da kažem da se oni ipak relativno pravilno rasporede u odnosu kakvu sliku imamo i ovako – naveo je on.

“Svi će se udružiti protiv Vučića i naprednjaka, ili će doći do toga da ima više kolona”

Govoreći o opozicionoj sceni, Pejić kaže:

– Moja pretpostavka je da će biti svi koji su protiv vlasti biti na jednoj listi, svi će se udružiti protiv Aleksandra Vučića i naprednjaka, ili će doći do toga da ima više kolona, da imamo opoziciju sa jednom ili više kolona, da imamo studentsku listu, ali u tom slučaju očekujem ne samo više lista u opoziciji nego i više studentskih lista. Da li će oni biti klasične studentske liste ili ne, videćemo, jer kada se protestuje onda je tu relativno lako postići određeno jedinstvo i ono je bilo vidljivo u prethodnih godinu i nešto dana, ali kada je potrebno istaći svoj program i da se neko opredeli za vlast koja će voditi ovu zemlju u narednih četiri godine, onda građani stvari posmatraju drugačije. U tom slučaju dolaze do izražaja određene razlike u pogledu ključnih pitanja po zemlju, a tih pitanja u ovoj zemlji ima dosta, odnos prema Kosovu i Metohiji, prema NATO, prema Istoku, Zapadu, prema ekonomskoj politici, razvojnoj demokratiji, prošlosti – poručuje Pejić.

“Taj odnos neutralan baštinimo još iz prethodnih decenija”

Čak 43 odsto ispitanika smatra da Srbija treba da vodi neutralnu spoljnu politiku, a samo 16 odsto misli da ne treba. U skladu s tim, čak 76 odsto ispitanih smatra da Srbija treba da se oslanja na više spoljnih partnera istovremeno (39 odsto) ili da vodi potpuno samostalnu spoljnu politiku (37 odsto).

– Taj neutralan odnos baštinimo još iz prethodnih decenija, ne samo prethodnih godina, i generalno je to nešto što bi naši ljudi smatrali za ispravno. Međutim, sve je teže održivo. Bilo je i ranije teško održivo, čak smo nekada možda i plaćali ceh zbog toga, a sada je to mnogo još teže – poručio je on.

Inače, ovo istraživanje je sprovedeno početkom februara ove godine na uzorku od 1.000 punoletnih ispitanika, građana starijih od 18 godina, na teritoriji Republike Srbije. Podaci su prikupljeni metodom terenske ankete, a primenjena je post-stratifikacija uzorka na osnovu pola, godina starosti i nivoa obrazovanja kako bi se osigurala reprezentativnost dobijenih rezultata.