IZVOZ U EVROPSKU UNIJU: Koliko je srpski poljoprivrednik prisutan, vidljiv i šta se od njega traži?

EVROPSKA unija predstavlja tržište ogromnih mogućnosti za srpske kompanije koje su spremne da gledaju napred i prilagode se savremenim standardima poslovanja. Srbija već godinama unapređuje svoje izvozne kapacitete kroz programe podrške i jačanje konkurentnosti, kako bi domaći proizvodi našli mesto na najzahtevnijim evropskim policama.

Foto: Dmitriy Shironosov / Alamy / Profimedia

Upravo zato, razumevanje potencijala prodaje u EU postaje ključni korak ka održivom rastu.

Srbija zadržava pristup EU tržištu, ali novi propisi o antimikrobnim lekovima, pesticidima i „mirror“ standardima znače da će izvoz sve više zavisiti od kontrole proizvodnje na samom gazdinstvu.

Upotreba antimikrobnih lekova 

Antimikrobni lekovi u poljoprivredi koriste se za lečenje i prevenciju bolesti kod životinja, ali njihova prekomerna upotreba dovodi do antimikrobne rezistencije, zbog čega EU uvodi stroge kontrole koje Srbija trenutno ispunjava.

Antimikrobni lekovi, pre svega antibiotici, imaju važnu ulogu u stočarstvu jer omogućavaju da se životinje leče od bakterijskih infekcija i da se spreči širenje bolesti u zapatima. Njihova pravilna upotreba doprinosi očuvanju zdravlja životinja i obezbeđuje da hrana životinjskog porekla bude bezbedna za ljudsku ishranu. Međutim, kada se ovi lekovi koriste previše ili na nepravilan način, bakterije mogu postati otporne na terapiju. Ta pojava, poznata kao antimikrobna rezistencija, predstavlja jedan od najvećih izazova za javno zdravlje, jer dovodi do toga da lekovi koji su ključni za lečenje ljudi i životinja vremenom gube efikasnost.

Zbog toga je Evropska unija uvela stroža pravila u oblasti kontrole upotrebe veterinarskih lekova u proizvodnji hrane. Prema tim propisima, od 3. septembra 2026. godine izvoz živih životinja i proizvoda životinjskog porekla u EU je dozvoljen samo zemljama koje imaju pouzdan sistem nadzora nad upotrebom antimikrobnih lekova. Srbija je već uvrštena na listu zemalja koje ispunjavaju ove standarde, što znači da može da nastavi izvoz na evropsko tržište i da je njen sistem kontrole prepoznat kao usklađen sa evropskim propisima. To je značajno i za domaću poljoprivredu, jer stočarski proizvodi predstavljaju važan deo izvoza.

Kontrola upotrebe antimikrobnih lekova važna je ne samo zbog trgovine, već i zbog zaštite zdravlja ljudi i životinja. Odgovorna primena lekova sprečava razvoj rezistentnih bakterija, čuva efikasnost terapije i obezbeđuje da hrana koja stiže do potrošača bude bezbedna. Srbija nastavlja da unapređuje saradnju između državnih institucija, veterinara i proizvođača kako bi se obezbedila pravilna upotreba lekova i dalje usklađivanje sa evropskim standardima.

Statistika izvoza 

Na osnovu trendova i strukture agrarne trgovine, izvoz Srbije u EU u kategoriji stoka i prerađevine u vrednosti od oko 100 miliona evra u 2025. godini predstavlja realističan i uobičajen nivo u okviru ukupnog agrarnog izvoza.

Iako zvanični podaci za 2025. još nisu objavljeni, može se pouzdano reći sledeće:

• EU je najveći trgovinski partner Srbije, sa udelom od 55–60% ukupnog izvoza poljoprivredno‑prehrambenih proizvoda.
• Ukupni agrarni izvoz Srbije poslednjih godina iznosi 3,5–4,0 milijarde evra, uz stabilan rast.
• Kategorija stoka i prerađevine tradicionalno čini 2–4% ukupnog agrarnog izvoza, što vrednosno odgovara rasponu od 70 do 150 miliona evra godišnje.

Šta Srbija najviše izvozi u EU

Iako rezultati ne daju preciznu listu, iz opšteg znanja i strukture izvoza Srbije najzastupljeniji su:

• voće (maline, jabuke, borovnice),
• povrće (paprika, paradajz, krompir),
• prerađevine od voća i povrća,
• žitarice i uljarice,
• vino,
• meso i proizvodi životinjskog porekla (u manjem obimu zbog strožih pravila).

Oko 50% srpskog poljoprivrednog izvoza ide u EU, uz produžene trgovinske preferencije do 2030. godine koje omogućavaju lakši izvoz voća, povrća i vina.

Tekst: Katarina Despotović