“Бенјамин Нетанјаху гура Израел у још један бесмислен сукоб – овај пут са Турском”, наслов је којим је израелски дневник Харец описао сложену ситуацију насталу после напада на сиријску ваздухопловну базу у Сирији и серије паничних реакција које су уследиле.
Амерички амбасадор у Анкари, Том Барак био је још оштрији, оцењујући да је израелски напад на сиријску ваздухопловну базу, можда, представљао покушај Израела да, пред парламентарне изборе заказане за крај октобра, “увуче” Турску у конфликт.
Барак је, истовремено, изнео и другу теорију према којој је израелски напад био производ рђаве комуникације између кабинета премијера Бенјамина Нетанјахуа, војске и Мосада.
Одмах затим, Израелци су прекинули канал који су, до сада, делили обавештајне податке са америчким дипломатом и специјалним изаслаником за Сирију и Ирак.
Израел: Јасна и непосредна опасност
Израел је, одмах, одбацио обе Баракове теорије, наводећи да су напади уследили после “јасних обавештајних података” да Турска намерава да Абу ел Духур претвори у центар операција, те да су неколико дана пре него што су бомбе почеле да падају по пистама у бази боравили турски официри.
Израелски министар одбране Израел Кац је рекао да је Јерусалим, пре напада, упутио директно упозорење сиријским властима, као и да су Сједињене Државе на време обавештене о плановима.
“И Турска је била присиљена да устукне”, рекао је Кац, након чега су обе стране, израелска и турска, друштвене мреже засуле снимцима најразличитије борбене технике, укључујући авионе, бродове, подморнице и артиљерију.
Осам кратера на писти напуштеног аеродрома
Израелци су, како наводе медији, у нападу на сиријску ваздухопловну базу, напуштену још 2014. године, употребили борбене авионе Ф-35 и Ф-15, иза којих је остало осам кратера на две писте Абу ел Дахира и низ отворених питања због чега је оваква акција, уопште, била потребна.
Турска је, непосредно посла пада Асадовог режима, планирала да у Сирију пошаље руски противваздушни систем С-400, због којег је избачена из програма развоја авиона Ф-35, али је од те идеје, у међувремену, одустала.
Уколико, пак, Анкара у сиријске базе распореди борбене авионе Ф-16 и противваздушни систем “Хисар”, сматра некадашњи шеф Мосада Одед Елиам, Израел би био принуђен да реагује и конфронтација са Турском престала би да буде хипотетички сценарио.
Пројектили, радари и авиони представљају, како наводе израелски медији, црвене линије око којих власти у Јерусалиму нису спремне да преговарају, иако је Американци, утицајни на оне стране потенцијалног сукоба, већ више од годину дана, тајним каналима, покушавају да спрече да повремене чарке прерасту у озбиљан сукоб.
Сирија не верује Израелу, али…
Сиријски министар спољних послова, Асад Хасан ел Шејбани је, раније данас, обзнанио да су прекинути контакти са Израелом, али и да очекује да ће преговори о безбедности ускоро бити настављени.
“Сирија тренутно не верује Израелу. Желимо да напади престану”, рекао је шеф сиријске дипломатије, који је, свега дан раније, потврдио да су турски официри посетили Сирију, али да не постоје планови за стално распоређивања трупа из ове земље.
Одмах након тога, Ел Шејбани се, како јавља телевизијска мреже Ал Арабија, састао са шефом Мосада Романом Гофманом, како би се спречила даља ескалација сукоба.
Израел је, истовремено, парафразирајући нуклеарну стратегију француског председника Емануела Макрона, објаснио да “напредно одвраћање”, или у овом случају напад на базу у Сирији, представља известан ризик, али да Јерусалим једноставно не сме да дозволи распоређивање турских снага, пре свега противваздушне одбране, на путу којима борбени авиони лете ка Ираку и Ирану.
Више од 400 израелских напада на Сирију
Од пада режима Башира ел Асада 2024. године, Израел је извео више од 400 ваздушних удара на циљеве у Сирији, концентришући се махом на борбену опрему, коју ни у којем случају, нису желели да виде у рукама бивших радикалних исламиста.
Истовремено, израелске снаге заузеле су положаје мировних снага на југу Сирије, односно делове Голанске висоравни и планине Хермон, одакле без проблема могу да контролишу покрете трупа све до Дамаска.
Дамаск је, у неколико наврата жестоко критиковао потезе Израела, али је Јерусалим на те оптужбе реаговао контратезом да се Сирија буни због један одсто територије на којима се налазе израелски војници, али ћути због пет пута већег пространства које су окупирале турске снаге – махом на подручју на којем живе Курди.
Наслањајући се на француску колонијалну политику, Јерусалим, суштински, сматра да разједињена Сирија не представља проблем за безбедност Израела, инсистирајући радије на “алијанси мањина” као контратежи панарапским покретима.
Турска се, у таласу тензија са Израелом, још једном жестоко споречкала и са Грчком, оптужујући Атину да је, под маском страха од евентуалних иранских напада, на Кипар преместила батерију противваздушних пројектила “патриот”, те одлучила да на том острву задржи авионе Ф-16 и фрегату “Никифорос Фокас”.
Такође, Атина разматра могућност да из Саудијске Арабије повуче батерију тих пројектила, који се у овој држави налазе још од 2021. године. Грчки војници су, протекле седмице, оборили неколико пројектила које су јеменски Хути испалили ка саудијским рафинеријама.