PRIHOD od zakupa nepokretnosti podleže posebnim pravilima, a način obračuna zavisi od vrste zakupa i odnosa između vlasnika i zakupca.
Foto: Svyatoslav Lypynskyy / Alamy / Profimedia
Izdavanje stana može da bude važan dodatni prihod za vlasnike nekretnina, ali uz kiriju dolazi i poreska obaveza koju mnogi građani zanemare. Posebno je važan rok od 30 dana, koji vlasnici ne bi trebalo da propuste.
Ako fizičko lice izdaje stan ili drugu nepokretnost drugom fizičkom licu na period duži od 30 dana, prihod od zakupnine podleže oporezivanju. Poreska uprava navodi da je u tom slučaju vlasnik, odnosno zakupodavac, odgovoran za obračun i plaćanje poreza, kao i za podnošenje poreske prijave.
Rok je 30 dana od primanja kirije
Jedna od najvažnijih stvari koju vlasnici stanova treba da znaju jeste da se obaveza ne vezuje samo za trenutak kada je ugovor potpisan.
Prema aktuelnim uputstvima Poreske uprave, kada fizičko lice izdaje nepokretnost drugom fizičkom licu, poreska prijava PP OPO podnosi se u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, odnosno od dana kada je zakupnina primljena. U tom roku potrebno je obračunati i platiti pripadajući porez.
To znači da vlasnik koji, na primer, primi kiriju 10. avgusta ima rok do 9. septembra da podnese prijavu i izmiri obavezu, prema pravilima koja Poreska uprava navodi za ovu vrstu prihoda.
Važno je i da se prijava podnosi za svaki pojedinačno ostvareni prihod.
Koliki je porez na kiriju?
Poreska stopa na prihode od nepokretnosti iznosi 20 odsto, ali se porez ne obračunava jednostavno tako što se celokupna primljena kirija pomnoži sa 20 odsto.
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, bruto prihod od zakupa umanjuje se za normirane troškove od 25 odsto, pa se porez obračunava na preostali iznos.
Na primer, ako je mesečna zakupnina 500 evra, za potrebe ovog pojednostavljenog primera osnovica bi bila 375 evra nakon umanjenja od 25 odsto, a porez od 20 odsto iznosio bi 75 evra.
Dakle, efektivno opterećenje u ovom primeru iznosi 15 odsto bruto zakupnine, pre eventualnih drugih specifičnosti koje mogu uticati na obračun.
Poreska uprava navodi i da poreskom obvezniku, pod određenim uslovima i uz odgovarajuće dokaze, umesto normiranih troškova mogu biti priznati stvarni troškovi nastali pri ostvarivanju i očuvanju prihoda.
Ko zapravo plaća porez?
Kod klasičnog izdavanja sopstvenog stana drugom fizičkom licu, poreski obveznik je fizičko lice koje ostvaruje prihod od izdavanja, odnosno zakupodavac. Zakupac, odnosno osoba koja živi u stanu i plaća kiriju, nije obveznik ovog poreza samo zato što plaća zakupninu.
Upravo zbog toga vlasnik ne bi trebalo da računa da će poreska obaveza „nestati“ zato što se kirija dogovara direktno sa stanarom.
Kako se podnosi prijava?
Za ovu vrstu prihoda koristi se obrazac PP OPO.
Poreska uprava navodi da se prijava može podneti elektronski, a moguće je i podnošenje u pisanom obliku nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.
Za vlasnika je zato najvažnije da vodi evidenciju o tome:
- kada je ugovor zaključen;
- kolika je ugovorena zakupnina;
- kada je svaka kirija primljena;
- koliko iznosi poreska obaveza;
- kada je podneta prijava;
- kada je porez plaćen.
Šta ako vlasnik zakasni?
Rok od 30 dana nije samo preporuka. Poreska uprava navodi da se nakon isteka propisanog roka za podnošenje prijave obračunava i plaća kamata na neplaćeni ili manje plaćeni porez.
Zbog toga vlasnici koji stan izdaju duže vreme ne bi trebalo da čekaju da im neko posebno pošalje podsetnik. Obaveza prijavljivanja prihoda postoji i kada se stan izdaje direktno, bez posredovanja agencije.
Šta je sa stanovima koji se izdaju na kraći period?
Ovde je važno napraviti razliku.
Poreska pravila za prihod od nepokretnosti odnose se, između ostalog, na izdavanje stanova i soba duže od 30 dana kada fizičko lice ne pruža ugostiteljske usluge u skladu sa propisima iz oblasti turizma i ugostiteljstva.
Izdavanje smeštaja na kraći period, poput turističkog smeštaja, može imati drugačiji poreski tretman i ne treba ga automatski poistovećivati sa klasičnim dugoročnim zakupom stana.
Ugovor o zakupu nije jedina stvar o kojoj treba voditi računa
Vlasnici koji izdaju stan trebalo bi da sačuvaju ugovor i dokumentaciju koja pokazuje kada i u kom iznosu je prihod ostvaren.
Poreska uprava je još ranije naglašavala da se uz poresku prijavu dostavlja ugovor o zakupu, dok aktuelna pravila posebno naglašavaju rok vezan za ostvarivanje prihoda.
Zato je najjednostavnije pravilo za vlasnike: ne pratite samo datum kada ste potpisali ugovor, već i svaki datum kada vam je zakupnina isplaćena.
Jedna stvar može da napravi veliku razliku
Ako vlasnik prima kiriju svakog meseca, poreska obaveza nije nešto što treba ostaviti za kraj godine. Za fizičko lice koje izdaje nepokretnost drugom fizičkom licu, prijava se podnosi u roku od 30 dana od ostvarenog prihoda, odnosno pojedinačno za ostvarene prihode.
Drugim rečima, kirija nije samo novac koji svakog meseca stiže na račun ili u ruke vlasnika. Uz taj prihod postoji i obaveza prema državi, a rok za njeno izvršenje je nešto što vlasnici stanova ne bi trebalo da zanemare.
(BizPortal)
