четвртак, 21.05.2026, 16:29 -> 17:59
Извор: Танјуг
Министар културе Никола Селаковић отворио је изложбу “Српски средњовековни споменици у опасности” у Државном музеју архитектуре Шусев у Москви, а том приликом истакао је значај отварања те изложбе у Русији, земљи са којом Србију повезују дубоке историјске, духовне и културне везе и заједничко разумевање значаја очувања културног наслеђа као универзалне вредности човечанства.
Селаковић отворио изложбу “Српски средњовековни споменици у опасности” у Москви
Изложба приказује четири српске цркве које се налазе на простору Косова и Метохије, које су под заштитом Унеско-а, а које су и и данас угрожене, а Селаковић је поручио да је српска културна баштина на КиМ и даље једно од најугроженијих културних добара у Европи у 21. веку.
“Поред физичког угрожавања, присутни су и покушаји преименовања, присвајања и фалсификовања историјског и културног идентитета ових светиња, што додатно отежава напоре у њиховој заштити. Та баштина је током последњих деценија била изложена систематском разарању. Посебно трагичан период уследио је након 1999. године, а врхунац насиља догодио се током марта 2004. године, када су у организованим нападима уништени и оштећени бројни српски манастири и цркве, међу њима и споменици непроцењиве културне и духовне вредности”, нагласио је Селаковић.
Како је испричао, од јуна 1999. године до данас уништено је или оштећено 156 православних цркава и манастира, као и 122 српска гробља.
“Уништено је или покрадено више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета, као и више хиљада надгробних споменика. То нису само бројеви, то су трагови једне културе, једног памћења и вековног присуства. Зато ова изложба представља много више од документарног приказа угрожених споменика. Она је позив на очување историјске истине и на заштиту вредности на којима почива међународни систем заштите културног наслеђа”, казао је Селаковић.
Истовремено, како је додао, изложба је и порука континуитета српско-руских културних веза.
“Она потврђује да културна сарадња јесте и остаје темељ међусобног разумевања, чак и у временима великих глобалних изазова. Кроз културу, духовност и заједничко историјско искуство, наше две земље вековима су градиле односе засноване на поверењу, блискости и поштовању”, казао је Селаковић.
Према његовим речима, отварање изложбе није само културни програм, већ и снажна порука заједничке одговорности, солидарности и поштовања према наслеђу које припада не само једном народу, већ европској и светској култури.
“Разумевање суштинског значаја ове изложбе на овом месту захтева да препознамо не само шири оквир наше блискости, већ и тренутак у којем живимо”, поручио је Селаковић обраћајући се на отварању.
Како је рекао, тренутак у којем свет превире у догађајима који су очигледно прекретница ка новој епохи, духовна вертикала која живи у српским светињама чини да се препознају пријатељи и сврха постојања као наш идентитет.
Изразио је захвалност Шусев државном музеју архитектуре и његовим стручњацима који су препознали значај теме и изложбу додатно обогатили предметима из сопствене збирке, пре свега фрескама из српских средњовековних манастира.
“Тај гест има посебну симболичку и културну вредност, јер сведочи о дугом трајању интересовања, бриге и поштовања према српском духовном и културном наслеђу у Русији”, навео је.
Селаковић је присутне упознао са тим да је изложба први пут представљена у седишту Унеска у новембру 2024. године, поводом 20 година од уписа манастира Високи Дечани на Унескову Листу светске баштине.
“Истовремено, ове године обележавамо и 20 година од уписа четири српска средњовековна добра – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Манастир Грачаница и Богородица Љевишка на Унескову Листу светске баштине у опасности. Културна баштина није само сведочанство прошлости. Она је темељ идентитета, духовног трајања и историјског памћења једног народа”, нагласио је Селаковић.
Како је додао, истовремено, представља и универзалну вредност која повезује различите културе и цивилизације.
“Управо зато очување културног наслеђа није искључиво национално питање – оно је питање заједничке цивилизацијске одговорности”, поручио је Селаковић.