Izgradnjom gasne elektrane kod Niša, snage oko 500 megavata, Srbija će dodatno ojačati energetsku sigurnost i u budućnosti neće zavisiti samo od ruskog gasa, već će imati i druge mogućnosti za snabdevanje energentima, ocenjuju sagovornici Kurira.
Dogovor o izgradnji gasne elektrane postignut je tokom boravka predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Azerbejdžanu, a Mihajlo Rabrenović, stručnjak za državnu upravu, kaže za Kurir da ovo predstavlja iskorak u jačanju kako energetike, tako i infrastrukture naše zemlje.
Mihajlo Rabrenović Foto: Kurir Televizija
– Projekat izgradnje gasne elektrane kod Niša, koji je najavio predsednik Srbije, predstavlja jedan od najznačajnijih energetskih i strateških poteza Srbije u narednoj deceniji. Reč je o projektu koji ima daleko širi značaj od same proizvodnje električne energije, jer se njime istovremeno jača energetska bezbednost zemlje, podstiče privredni razvoj juga Srbije i gradi stabilnija osnova za dugoročni ekonomski rast – poručuje Rabrenović.
Ozbiljni rizici
Dodaje da Srbija ovim projektom dobija nove proizvodne kapacitete koji će omogućiti sigurnije snabdevanje električnom energijom u vremenu velikih evropskih i svetskih energetskih potresa.
– Poslednjih godina pokazalo se koliko su energenti postali ne samo ekonomsko, već i geopolitičko pitanje. Države koje nemaju dovoljno sopstvenih kapaciteta ili dovoljno različitih pravaca snabdevanja, izložene su ozbiljnim rizicima, od nestabilnih cena, do problema u snabdevanju. Upravo zato ovaj projekat ima stratešku težinu – naglašava naš sagovornik.
Rabrenović ističe da je od posebne važnosti što se elektrana planira na području Niša.
– Time jug naše zemlje dobija novu infrastrukturnu i energetsku snagu, što može da privuče dodatne investicije, industrijske kapacitete i nova radna mesta. Energetika danas nije samo pitanje struje, već preduslov razvoja industrije, digitalne ekonomije, data centara i modernih tehnologija. Bez stabilnog snabdevanja energijom, nema ni ozbiljnog ekonomskog razvoja – dodaje.
Kada je reč o snabdevanju gasom, Srbija poslednjih godina vodi politiku postepene diverzifikacije.
– Sve više se razvija saradnja sa Azerbejdžanom, ali i mogućnosti snabdevanja preko interkonekcija sa susednim državama i pristupa tečnom prirodnom gasu preko regionalnih terminala. To je veoma važno, jer savremena energetska politika podrazumeva da država ne zavisi isključivo od jednog izvora, ili jednog pravca snabdevanja. U širem geopolitičkom smislu, ovaj projekat pokazuje da Srbija pokušava da vodi pragmatičnu i izbalansiranu energetsku politiku, zasnovanu pre svega na zaštiti sopstvenih nacionalnih i ekonomskih interesa. U vremenu kada su energenti postali sredstvo političkog pritiska i globalnog nadmetanja, države koje imaju više izvora snabdevanja, više partnerstava i više energetskih kapaciteta imaju daleko veću stabilnost i otpornost na krize. Srbija zato nastoji da gradi sistem u kome će energetska sigurnost biti temelj ekonomske i političke stabilnosti u budućnosti – zaključuje stručnjak.
Otvara se mogućnost
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže za Kurir da je izgradnja gasne elektrane veliki projekat od šireg strateškog značaja.
– Svaka diverzifikacija energije je od velike važnosti za nas. Imamo nekoliko načina da nas Rusi ne drže u šaci. Mi nismo energetski nezavisni, ali jesmo energetski diverzifikovani. Gas ćemo u buduće obezbeđivati i od Azerbejdžana. Sadašnji kapaciteti nisu dovoljni, ali se otvara i ta mogućnost. Jedna kockica u toj priči ne može da reši sve probleme, ali može neke. Gasna elektrana kod Niša predstavlja investiciju čiji će uticaj Srbiji značiti i izvan lokalnih zajednica – naglašava Stevanović.
Kurir Politika/ Ana Gajičić
