недеља, 15.03.2026, 14:12 -> 16:45
Извор: РТС
Аутор: Тања Димитрић Мијаиловић
У мишарском крају се сећањем боре против заборава. На тај начин се и даље одаје дужно поштовање Карађорђу и његовим јунацима у победи против Турака 1806. Не заборавља се ни јунак из суседног села Миокуса, Секула Гавриловић, Карађорђев барјактар, који је, поред заслуга у бици, оставио и казивања о чувеном боју.
Уместо храстове шуме где се крио данас багремњак, нема ни земунице ни темеља окућнице поред урушеног бунара, али има приче о Карађорђевом јунаку из засеока у коме су Гавриловићи на вековним огњиштима.
“Причали су ми мој деда и прадеда, запамтио сам о њему да је са педесет година био у боју. Био је јако крупан човек, мрга од човека, имао је перчине, онако дугу косу уплетену у кикице. По чему је био најпознатији осим што је био барјактар, он је искорачао шанац, значи одмерио шанац где ће да се копа, како ће да се копа, где су они Турке у заседи сачекали у том шанцу у коме је имало коље и где су Турке смртно потукли”, навео је Ђорђе Гавриловић, потомак Секуле Гавриловића.
Препричава се и да је за заслуге од Карађорђа добио имање на управљање, да је био дуговечан и разборит, али је на сачуваном спомен-обележју међу родбинским хумкама време избрисало године. Нису избрисана ни предања.
“Презивамо се Гавриловић, а зову нас Секулићи због барјактара, како не би било на понос, Карађорђев барјактар, а ми потомци његови”, рекао је Драгутин Гавриловић, потомак Секуле Гавриловића.
Поносни мештани на славног претка
Поносни су и сви мештани, у селу са стотинак домаћинстава барјактару у част спомен-плоча, улица и историјски подсетник, да се не заборави и јунаштво и записана реч мештанина која се на славном Мишару и даље преноси.
“Турци су онај главни дан боја били Шарампов-опколини, једни се бију, а други иза њих пеку каву. Српски коњаници док су се пешаци из шарампова тукли стајали су у Жабару па после ударише кроз шуму те од Јеленче села затекну Турке и растерају”, наводи се у казивању Секуле Гавриловића.
“Да није било Секуле Гавриловића, чувеног барјактара из Миокуса, ми не бисмо имали тако прецизне податке шта се то тачно догодило овде у боју на Мишару 13. августа 1806. године. Дакле, оне најпрецизније локације, важна места у самом боју, места локације Шарампова и стратешке податке који су се наметали као кључни фактори за једну велику и славну победу. Речи Секуле Гавриловића је први објавио наш чувени историчар Божидар Ковачевић у свом делу ‘Први Српски устанак у речима савременика'”, каже водич кроз музејску поставку “Бој на Мишару” Филип Рајковић.
Барјактар из Миокуса препричао је стратегију чувеног боја, а да није било Мишарца Мате Крајиновић не би се знало где је био шанац у селу. На историјском месту 1870. године, погинулим устаницима, поставио је велики храстов крст. Уместо дрвеног белега на стогодишњицу битке 1906. подигнут је споменик Карађорђу и мишарским јунацима.