IZ UGLjENISANOG KORENjA IZBIJAJU MLADICE HRASTA: Reporter “Novosti” u Deliblatskoj peščari (FOTO)

NAJRAZORNIJI požar u istoriji Deliblatske peščare, koji je neprekidno goreo gotovo dva meseca, od 5. avgusta do 23. septembra, ostavio je ozbiljne posledice na tamošnji ekosistem.

Nepredvidiva vatrena stihija zahvatila je čak trećinu ukupne površine tog specijalnog rezervata prirode, a prizori ugljenisanih šuma jasno ukazuju na to koliko obiman i zahtevan posao predstoji u procesu njihovog obnavljanja.

Prvi koraci već su načinjeni. JP „Vojvodinašume“ je, kao upravljač, počeo sa izradom sanacionog plana, koji, po zakonu, mora da završi za tri meseca, tj. u decembru. Najpre su ceo teren snimili dronovima, a analizom tog materijala, kao i dostupnih satelitskih snimaka, utvrđene su tačne razmere požara, što je osnov za sve naredne aktivnosti.

-Vatra je zahvatila 11.394 hektara u sva tri stepena zaštite. Od toga, 7.000 su šume, a ostatak pašnjaci i druge površine. Procenjeno je i da je 2.837 hektara borovih i lišćarskih sastojina potpuno izgorelo – kaže, za „Novosti“, Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo u JP „Vojvodinašume“.

On ističe da je sada najvažnije da se sva ta izgorela stabla hitno uklone, kako bi se sprečila pojava fitopatoloških i entomoloških oboljenja, odnosno štetnih gljiva i insekata, koji bi mogli da ugroze zdrave šume. Očekuje da će za to dobiti saglasnost nadležne ispekcije, iako sanacioni plan još nije gotov.

-Kada je reč o nagorelim stablima, za procenu njihove vitalnosti koristićemo hiperspektralne kamere i LIDAR snimanje sa zemlje, koja nam omogućavaju da vidimo ono što ne možemo golim okom. Tako ćemo precizno odrediti koja stabla treba ukloniti ili ostaviti – dodaje Marinković.

U saradnji sa Institutom za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada, radiće se i analiza pedoloških profila, za utvrđivanje strukture i kvaliteta opožarenog zemljišta, odnosno stepena njegovog oštećenja. Ti rezultati će biti ključni za izbor sadnog materijala, jer pokazuju gde se koje vrste mogu saditi.

-Napravili smo spisak potencijalnih lišćarskih vrsta za pošumljavanje, ali to moramo da upodobimo sa pedološkim analizama, kao i sa stanjem na domaćem i stranom tržištu. Mi, recimo, imamo oko 800.000 svojih sadnica hrasta lužnjaka, ali nam je za peščaru potreban hrast medunac. S druge strane, imamo dovoljno bele topole, koju smo videli da u Mađarskoj sade u peskovitim predelima kako bi „vezali“ pesak. Svakako, sanacionim planom prvo moramo da definišemo površinu koju treba obnoviti, pa tek onda odrediti količinu i vrstu drveća – objašnjava sagovornik „Novosti“, uz napomenu da će sadnju sukcesivno obavljati po instrukcijama Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Prioritet za obnovu biće uništene površine oko naseljenih mesta, kako bi stanovnike zaštitili od peščanih nanosa usled jakih južnobanatskih vetrova. Bagrem, kao invanzivna vrsta, već im pomaže u tom „vezivanju“ peska, jer se na zgarištima pojavio njegov zeleni podmladak. I hrastovi su počeli da niču iz ugljenisanog korenja drveća, a stidljivo se sami obnavljaju i pašnjaci, koji će, kažu stručnjaci, na proleće biti potpuno revitalizovani.

Najosetljiviji problem su uništena staništa pojedinih zaštićenih vrsta, nad kojima će morati da se sprovede poseban monitoring. A šume – njima će trebati najviše vremena da dostignu zrelost i tako stvore uslove da se u Deliblatsku peščaru vrate svi matični ekosistemi, uključujući i životinje, koje su odatle pobegle pod naletom vatrene stihije.

50 MILIONA ZA NOVU OPREMU

MINISTARSTVO zaštite životne sredine je za hitne interventne mere u Deliblatskoj peščari obezbedilo 50 miliona dinara, koje će JP „Vojvodinašume“ dobiti na konkursu. Marinković kaže da će ta sredstva biti utrošena na obnovu tri osmatračnice, na nabavku dva drona i dve termalne kamere, zatim na kupovinu lakog vatrogasnog vozila sa pratećom zaštitnom opremom, kao i velike mašine za održavanje protivpožarnih pruga. Očekuju da će od države i pokrajine dobiti finansijsku podršku i kada je reč o predstojećoj sadnji šuma, jer će ti troškovi biti drastično veći.

BUNARI

JEDAN od najvažnijih iskoraka u prevenciji eventualnih budućih požara u Deliblatskoj peščari je najavljeno formiranje mreže od oko 20 bunara, koja bi trebalo da obezbedi vodu za hidrante, a služila bi i za napajanje divljači i redovno zalivanje šumskih sastojina. Trenutno, stručne kuće ispituju potencijale vodonosnih slojeva, kako bi ti podaci bili uvršteni u sanacioni plan. Predviđena je i revitalizacija postojećih bunara.