ITALIJANI BEŽE OD STRANACA: U školama širom Apeninskog poluostrva pravi etnički geto, do 70 odsto učenika migrantskog porekla

NEMA potrebe da se ide u pariska predgrađa ili u Molenbek u Belgiji, gde je laboratorija integracije odavno propala, dovoljno je da se pogleda situacija u italijanskoj Breši, njenom industrijskom zaleđu i pokrajini.

Mnoge škole u Italiji imaju 80 procenata dece imigranata, dakle, pravi etnički geto, finansiran novcem italijanskih poreskih obveznika. Fenomen, koji se i dalje ulepšava uobičajenim multikulturalnim bajkama.

Podaci prikazuju obrnuti aparthejd. Prisustvo stranih učenika “koje treba integrisati”, jasno je definisano: masovna prevlast pakistanskih i indijskih zajednica, veoma gusto naseljenih u toj oblasti, potom slede marokanske, albanske, bangladeške i senegalske.

Primeri slikaju svakodnevnu otuđenost. U kvartu Karmine u Breši osnovna škola ima takvu populaciju stranih učenika, da je dece domaćeg porekla samo petina. To je odraz demografskog pomeranja u ispražnjenom istorijskom centru grada. U blizini, u osnovnoj školi stopa upisa je 75 procenata stranaca. Isti scenario se ponavlja u stambenim naseljima San Bartolomeo, San Polo i Fjumičelo, gde su stranci između 70 i 75 odsto.

Pad prisustva italijanske dece počinje u ranom detinjstvu, u opštinskim vrtićima i predškolskim ustanovama, gde procenat mališana migratskog porekla prelazi 60-70 odsto.

Suočeni sa časovima gde italijanski jezik postaje izborni, nastavni plan i program se neizbežno mora usporiti, brešanske porodice dobile su instinkt za preživljavanje: očajničko i tiho bekstvo u privatne škole, ili škole u naseljima koja još nisu preplavljena stranim uticajem.

Ovo stvara perverzni dvostruki ciklus. Dok su, s jedne strane, javne škole u susedstvu transformisane u multietničke enklave gde se italijanski identitet progresivno erodira, s druge strane, privatne škole postale su poslednje utočište za one koji žele da svojoj deci garantuju tradicionalno obrazovanje.

I dok progresivistički ideolozi ponavljaju mantru “Skoro svi oni rođeni su u Italiji” stvarnost otkriva sve više fragmentiranih i degradiranih naselja. Prisilna integracija nije stvorila otvoreno društvo, već jednostavno primorala Italijane na samosegregaciju unutar sopstvenih domova.