Резултат референдума о реформи правосуђа изазвао је прави политички потрес и створио кризу унутар владе коју води Ђорђа Мелони. Одбацивање реформе о раздвајању каријера судија и тужилаца покренуло је ланчану реакцију која је кулминирала низом значајних оставки и растућим тензијама у владајућој већини.
Криза владе у Италији након референдума о правосуђу – ланчане оставке и тензије у владајућој већини
Епицентар кризе је Министарство правде. У року од неколико сати своје функције напустили су државни секретар Андреа Делмастро Деле Ведове и шефица кабинета Ђузи Батролоци, обоје у средишту контроверзи током недеља које су претходиле гласању.
Оставке су уследиле након бурног поподнева обележеног политичким притисцима и састанцима. У званичном саопштењу, влада је изразила “поштовање” према њиховој одлуци да се повуку, истичући значај “институционалне одговорности”.
Ипак, иза ове одлуке стоји низ спорних догађаја: с једне стране изјаве Бартолоцијеве, која је правосуђе упоредила са “стрељачким водом”, а с друге случај Делмастра, повезан са пословним активностима и контактима са особама блиским криминалним круговима.
Улога премијерке и управљање кризом
Премијерка Мелони је, након референдума, заузела чврст став како би ограничила политичке последице пораза. Иако је раније бранила Делмастра, сада је захтевала његово моментално повлачење, покушавајући да очува кредибилитет владе.
Одлука је донета након низа састанака одржаних у јутарњим сатима после референдума, са циљем да се пошаље јасан сигнал јавности и политичким партнерима.
Случај Сантанке и домино ефекат
Криза се није зауставила на Министарству правде. Исте вечери, премијерка је јавно позвала и министарку туризма Даниелу Сантанке да поднесе оставку, због судских поступака повезаних са компанијом “Висибилиа”.
Након дана обележеног отпором и притисцима, Сантанке је поднела оставку писмом упућеним премијерки. У писму се осећа разочарање, јер своју оставку види као последицу политичке ситуације након референдума, а не искључиво личних проблема.
Министарка је нагласила да није “правоснажно осуђена”, описујући своју одлуку као “чин политичке лојалности”.
Реакције опозиције
Опозиција је оставке протумачила као директну последицу воље грађана изражене на референдуму. Представници Демократске партије и Алијансе зелених и левице оптужили су владу да је из политичких разлога одлагала неизбежне одлуке.
Оставке су оцењене као “закаснели, али неопходан чин”, док поједини опозициони лидери тврде да без резултата референдума до ових промена не би ни дошло.
Већина под притиском
Унутар владајуће већине, странка Браћа Италије покушава да ограничи политичку штету, бранећи досадашњи рад својих представника, али истовремено прихватајући њихово повлачење као нужно.
Референдум је тако постао прекретница, не само за реформу правосуђа, већ и за стабилност саме владе. Ланчане оставке представљају први видљив знак дубље политичке кризе, чији се даљи развој тек очекује.