Италија од школске 2027/28. године мења правила у организацији наставе у првим разредима основних и средњих школа. У једном одељењу неће моћи да буде више од 30 одсто деце без италијанског држављанства која не испуњавају одређене критеријуме у вези са претходним школовањем у земљи.
Уз то ограничење, нова правила предвиђају и забрану покривања лица у школама, укључујући бурку и никаб, као и бесплатне курсеве италијанског језика за поједине родитеље имигранте. За кршење ових одредби предвиђене су новчане казне.
Реч је о мерама које је усвојио Савет министара, а које су већ изазвале полемике између владе, опозиције и синдиката.
Шта значи ограничење од 30 одсто
Ово ограничење се не односи на све ученике страног порекла. Наиме критеријуми се разликују од нивоа школовања: у основној школи мера обухвата оне ученике који нису рођени у Италији или нису најмање две године похађали предшколско образовање у овој земљи, док у нижој и вишој средњој школи обухвата оне који нису успешно похађали најмање три године италијанског образовног система.
Дакле деца која већ годинама похађају италијанске школе уз добро знање италијанског језика не улазе аутоматски у ову квоту.
Према званичним подацима, тренутно постоји око 34.000 одељења у којима број ученика страног порекла прелази број од 30 одсто. Уколико у некој од школа није могуће поштовати ово ограничење, територијалне школске управе ће, у договору са директорима, моћи да распореде део ученика у друге школе у околини, водећи рачуна о удаљености од места становања и породичним потребама.
У вези са тим министар просвете Ђузепе Валдитара рекао је да је циљ да италијански језик буде једно од средстава без којег је немогуће говорити о интеграцији у италијанско друштво.
“Наш циљ је да италијански језик ставимо у средиште као кључно средство интеграције”, поручио је додавши да проблем није само број ученика страног порекла који је изузетно висок, већ концентрација деце која још не познају довољно језик и тешко прате наставу.
О ограничавању броја ученика са страним држављанством у одељењима у Италији се прича још од деведесетих. Раније су постојале само препоруке и циркуларна писма, без праве обавезујуће снаге, па ова мера заправо мења досадашњу праксу.
Зашто су у причу укључени и родитељи
Нови прописи не тичу се само ученика. Ако језичке препреке у породици озбиљно отежавају дететову интеграцију и школовање, родитељи могу бити упућени на бесплатне курсеве италијанског.
Циљ је да достигну барем ниво А2, основни ниво познавања језика, а настава би се организовала преко покрајинских центара за образовање одраслих. Изузети би били родитељи са озбиљним ограничењима за учење језика због старости, болести или потврђеног инвалидитета, док су за оне који одбију да похађају курс предвиђене новчане казне од 200 до 1.000 евра.
Око ове мере било је полемике и раније, јер се у јавности појавила информација да би у случају упорног одбијања родитеља било могуће и одвајање детета од породице. Министар Валдитара је то демантовао, рекавши да коначни текст предвиђа само новчане казне, а не одузимање деце.
Забрана бурке и никаба у школама
Друга велика новина тиче се покривања лица. Нова правила забрањују учешће у наставним и ваннаставним активностима, као и на састанцима школе и породице, са потпуно покривеним лицем. Забрана обухвата сваки начин покривања који онемогућава идентификацију особе, дакле и бурку и никаб, уз изузетке из здравствених или безбедносних разлога.
Казна за кршење креће се од 200 до 1.000 евра, а ако је прекршај направио малолетник, плаћа је родитељ.
У образложењу мере помињу се идентификација и могућност директне комуникације у школи. Занимљиво је да се у самом тексту истовремено наводи да Министарство просвете нема податке о томе колико ученица у Италији уопште носи вео, а поготово колико њих носи вео који потпуно покрива лице, што је овај део предлога и учинило посебно спорним.
Влада тврди да је реч о интеграцији, опозиција говори о дискриминацији
Премијерка Ђорђа Мелони мере је назвала инструментима “здравог разума”, који, како каже, треба да помогну интеграцији и спрече стварање “гето-одељења”. Влада тврди да циљ није издвајање деце страног порекла, већ равномернија расподела ученика и боља подршка онима који још не знају довољно италијански.
Опозиција и синдикати виде то другачије и сматрају да се овим мерама не решавају прави проблеми италијанског школства.
Генерална секретарка Демократске партије Ели Шлајн замерила је влади што, према њеним речима, занемарује питање школских објеката, цене уџбеника и ниских плата наставника. Из Покрета пет звезда мера је названа идеолошком пропагандом, уз оцену да ће ограничење од 30 одсто школама и локалним властима донети додатне логистичке главобоље.
Критиковали су је и синдикати. FLC CGIL сматра да је реч о политичкој интервенцији која нема много везе са стварним проблемима школа, док синдикат директора школа DirigentiScuola оцењује да је мера тешко изводљива у пракси.
Више новца за учење италијанског
Уз ограничење, држава најављује и додатна средства за школе – укупно 17,5 милиона евра, од чега 3,4 милиона за 2027. и преко 14 милиона евра годишње почев од 2028, за активности везане за унапређење знања италијанског језика. Идеја је да ограничење броја ученика не остане само административна мера, већ да школе добију и додатне наставне и организационе ресурсе.
Пакет предвиђа и новац за борбу против сајбер насиља, помоћ породицама при куповини уџбеника, као и средства за наставнике менторе, професионално усмеравање, инклузију и спречавање напуштања школовања.
Техничке школе добиће назив “технолошки лицеји”, а стручне школе постаће”„стручни лицеји”.
Промена модела интеграције
Све ове мере заједно показују да Италија покушава да питање интеграције деце која долазе из других земаља престане да буде препуштено искључиво појединачним школама.
До сада је много тога зависило од конкретне школе, наставника и локалне ситуације, а нови систем уводи прецизнија правила: колико ученика са одређеним карактеристикама сме бити у једном одељењу, шта се дешава кад је тај број већи, каква је улога родитеља и каква језичка подршка им стоји на располагању.
Остаје, ипак, отворено питање како ће се све то примењивати у пракси.
Расподела ученика може променити састав одељења, али сама по себи не решава језичку баријеру: за то су потребни наставници, додатни часови, време и подршка породицама. Тек ће примена показати да ли ће ограничење од 30 одсто остати само административна мера на папиру или ће стварно променити начин на који италијанске школе решавају интеграцију деце која тек уче језик.
